ББНС лого

Аница Савић Ребац - портрет учене Новосаткиње

Огњен Карановић, историчар
Милорад Вукашиновић, публициста

Autori_esej2

Личност и дело наше знамените новосаткиње, философкиње, преводитељке, филолошкиње, хеленисткиње, књижевнице, једном речју најобразованије жене свог времена у Србији, Анице Савић Ребац, већ више од пола века академска и шира јавност, суптилно и дискретно покушава да одгурне на маргине сећања и спознаје Колективитета. Значај њеног дела то не допушта и жилаво се одупире свим насртајима неразумних цензура од стране оних чија би животна поука могла бити садржана у крилатици да је све несхваћено истовремено и несхватљиво, односно неприхватљиво. Можда и из наведног разлога помен њеног имена прво, а понекад и једино буди сећање на њено опредељење да се вредности живота, које је неизмерно поштовала и уградила у "олимпијске" домете свог професионалног опуса, огледа и у несумњиво контроверзном праву индувидуе на окончање истих. Поједини тумачи личне трагедије и смрти Анице Савић Ребац, аналагно претпостављеној безличности смрти, свешћу "паланачке" потребе за тумачењем, обезличили су и њен живот. Тако је саговорница Томаса Мана, жена чије је име Европа некоћ славила, постала тек биобиблиографска одредница у неком од знаменитих лексиконских публикација српског и југословенског издаваштва. Учена новосаткиња постала је симбол мистификације недовољно познатог. Можда је њен живот недовољно познат, али њој је и те како било јасно да је култура најочитији сегмент једнообразности српског друштва са великим европским колективитетом, док је њено дело и данас незаобилазни субелемент културолошког модела по коме Нови Сад опстојава и као будућа ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ.