ББНС лого

Арса Теодоровић, иконописац и портретиста

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Као представник класицизма и као врло надарен уметник, створио је читаву школу. Кроз његове радионице у Темишвару и Новом Саду прошли су многи ученици, међу којима су најпознатији Константин Данил и Никола Алексић. Свој утицај на млађе уметнике проширио је још више преко "Цртачке школе" у Сремским Карловцима, којом је руководио неколико година.

Посебно поглавље у уметничком животу Арсе Теодорвића представљају портрети од којих је до данас сачувано њих тридесетак. Портрет Доситеја из 1794. године први је грађански портрет у српском сликарству. Тим портретом Теодоровић потврђује да припада авангардном, класицистичком стилском схватању. Уследили су портрети Аврама Мразовића, Гаврила Бозитовца, федмаршала Дуке, проте Којића и епископа Кирила Живковића.

Стручно око ће, може бити, међу Теодоровићевим портретима наћи по ликовним вредностима и бољи портрет од Доситејевог, али једнодушно је мишљење да значајнијег портрета нема. То дело је плод узајамног поштовања, разумевања и пријатељства између знаменитог просветитеља и једног од првих српских академски образованих сликара. Тиме портрет добија и симболично значење. Ако је тачна претпоставка да је овај портрет верна копија једног другог портрета, насликаног у Бечу 1791. године, потпуно је разумљиво зашто ово дело заузима посебно место у историји српске уметности. У томе је значајну улогу одиграо и сам Доситеј, убеђени рационалиста и класициста. Зато се стиче утисак да је Милан Кашанин имао на уму управо Теодоровићев портрет Доситеја када је написао: "Можда ниједан српски сликар није тако јасан у замисли и сигуран у извођењу, с таквим осећањем монументалности, стила и геометријске лепоте, као Теодоровић, -- он је можда први наш сликар који не само слика, већ и мисли. У њега нема ничег ни лаког ни сладуњавог. Он воли композиције великог формата, уравнотежене масе, снажне фигуре, простране пејзаже, одмерене, достојанствене покрете, простудиран, фини цртеж и чисту боју."