ББНС лого

Арса Теодоровић, иконописац и портретиста

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Показало се, наиме, да Теодоровић овим раним радом, како кажу ликовни зналци, није само одшкринуо него је широм отворио врата новим уметничким схватањима. Он је пре осталих српских сликара прихватио идеје које су потекле из Винкелмановог, класицистичког учења о постојању "вечно лепог",одређеног узорима из класичне грчке и хеленистичке уметности.

Насликао је Теодоровић и неколико изванредних женских портрета. На овим делима мање је инсистирао на материји, декоративним елементима и колористичким ефектима, а више на течном цртежу и психолошком нијансирању. Тим својим начином сликања обезбедио је себи водеће место у класицистичкој школи. Своје класицистичке склоности испољио је још више и јасније на својим иконама, алегоријским и историјским композицијама.

Арсеније Теодоровић умро је 1826. године у Новом Саду. Његов надгробни споменик и данас се налази у порти Алмашке цркве. Нове генерације памте овог уметника као житеља и живописца новосадског.

Литертаура:

  1. Ст. Тодоровић, О српском сликару Арси Теодоровићу, Наше доба 1882 -- 14
  2. В. Стајић, Новосадске биографије В Нови сад 1940 (153--156)
  3. М. Коларић, Класицизам код Срба, Београд 1965 (93--98)
  4. Текст др Мидрага Коларића за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб, 1972
  5. Никола Кусовац, Музеји света Народни музеј, Младинска књига Љубљана, 1983.

Погледајте овај есеј као дигитални објекат