ББНС лого

Библиотека Матице српске - Огањ српске књижевне мисли

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Готово два века, прецизније 191 годину, Библиотека Матице српске предано чува огањ српске научне и књижевне мисли. Као најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба, настала је 1826. године у Пешти, оснивањем Матице српске, без изричите намере, као што је и природно да се књиге окупљају у књижевном друштву.

Оснивачи Матице српске, на челу са Јованом Хаџићем, записали су тада да им је циљ "распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају". Летопис Матице српске, покренут 1824. године, затим прва издања књига, поклон -- књиге које су пристигле из Русије, а доцније и легати виђенијих Срба, чиниле су језгро Библиотеке Матице српске.

За јавност је Библиотека Матице српске отворена 26. августа 1838. године у Текелијануму, заводу за помоћ најдаровитијим Србима који су се школовали у Пешти. Оснивач Текелијанума био је Матичин председник, племић, први српски доктор правних наука и ктитор Сава Поповић Текелија (1761-1842).

Први поклон Библиотека је примила од Атанасија Стојковића 1832. године, а исте године Императорска руска академија (узвраћајући на даривање свескама Летописа и првих књига у издању Матице српске), послала је 24 наслова у 59 томова. Од априла 1839. године, Библиотека се убрзано попуњавала.

Године 1841. године Библиотека је добила први легат и то од Платона Атанацковића (1788-1867), Сомборца, владике будимског, који јој је поклонио 878 књига. Највреднији и најбогатији легат даровао је Текелија. Имао је у то време 10.000 књига међу којима чак и препис Душановог законика. Текелија је основао две библиотеке -- у Текелијануму и у Матици српској.

Већ тада је Матичина библиотека била највећа у српству. У то време књиге су јој поклањали и многи други дародавци -- Теодор Павловић, Димитрије Тирол, Вук Караџић, Петар Други Петровић Његош, Јован Суботић, Јан Колар и други.