ББНС лого

Дан Града Новог Сада

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Од те 1748. год. и у наредних сто година Нови Сад је доживео брз, велики и буран економски, градитељски и културни развој. У њему се отварају школе, болнице, штампарије, мануфактуре... Од свог почетка Нови Сад је град многих народности и град више вероисповести, али Срби су били предводници у свим сферама живота у граду. О изразито српском духу који је красио Нови сад, сведочили су бројни савременици. Један просвећен Србин, пријатељ Доситеја Обрадовића, Емануил Јанковић, рекао је још 1790. год. да је Нови Сад "средиште српског народа". У време Првог српског устанка аустријски повереници сматрали су Нови Сад "главним уротничким местом и централном тачком илиризма". Павелу Јозефу Шафарику се 1813. год. учинио "гнездом Српства", а Вук Стефановић Караџић је 1817. год. забележио да је Нови Сад "највеће општество српско на свијету". "Била је то полуоријентална варош" - каже Полит у својим "Успоменама" - "Нови Сад је пре Буне носио тип српске вароши. И патријархална је та варош: седело се на клупама пред кућом, књижевници су ту расправљали своја питања, трговци и занатлије седели су пред својим локалима у оријенталном оделу, са плитким ципелама на ногама и ћибуком у устима, и разговарали грчки". Почетком XIX века Нови Сад је био највећи српски град. Са развојем политичке свести и делатности, долази до снажног развоја просветне, културне и добротворне делатности, чиме се Нови Сад потврђује као најзнаменитија српска варош. Овај период трајаће од половине XIX века све до краја истог столећа, када примат преузима Београд.

Погледајте овај есеј као дигитални објекат