ББНС лого

др Војислав Суботић - Утемељивач српске хирургије

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Самосталну праксу почео је у земунској болници 1884. године. Основао је прво хируршко одељење те болнице. На позив Српског санитета, иако млад хирург, отворио је прво хируршко одељење у Београду 1889. у тадашњој Палилулској болници.

Млади и амбициозни др Суботић унео је многе иновације у медицинску праксу: увео је општу анестезију, успешно је изводио медицинске захвате и међу првима у свету обавио операцију цисте на панкреасу. У време рата са Бугарима и у Балканском рату,као грађански а не војни хирург, стекао је завидно знање и вештине у збрињавању рањеника.

У Балканским ратовима 1912. и 1913. године збрињавао је др Суботић многобројне пацијенте са повређеним крвним судовима. Био је један од првих хирурга у свету, који је применио методу репарације крвног суда. За почетак 20. века био је то велики успех медицине, те не чуди да је његов рад на ту тему објавио и еминентни британски "Ланцет". И Рудолф Матанас, највећи васкуларни хирург тога времена, одао је признање др Суботићу.

Током Првог светског рата, као резервни санитетски пуковник, др Суботић је радио у Београду, а потом у Нишу. Не желећи да падне у ропство непријатеља,а упркос слабом личном здравственом стању због стенокардичних напада, евакуисао се преко Албаније. Потом је отишао у Париз и Лондон, где је радио (1916 -- 1918) у интералијалној комисији као српски делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У Лондону је одржао чувено предавање "О епидемији пегавца у Србији" 1914 -- 1915. године.

Управо ратно лекарско ратно искуство помогло му је да осмисли патент -- шину за шину за имобилизацију бутне кости -- који је приказао у Париској академији медицине 1916. године. Ова иновација обезбедила му је чланство у Француском хируршком друштву.