BBNS logo

Georgije Branković, patrijarh i zaboravljeni dobrotvor

Jovanka Simić, novinar

Jovanka_simic_novinar

Preduga je niska naše neslavne zaboravnosti na koju smo "nanizali" mnoge ugledne pretke,a među njima u samom vrhu je i Georgije Branković (1830-1907), patrijarh srpski i jedan od najvećih dobrotvora koje je srpski narod imao.

"Srpska povesnica svakojako će zabeležiti krupnim slovima da smo živeli u kobnom dobu, pa neka uz to zabeleži svetlim slovima da smo tome dobu bili dorasli" - zapisao je patrijarh Branković uoči svoje smrti pre tačno 110 godina.

Za svog 77-godišnjeg ovozemaljskog života, bio je episkop temišvarski od 1882.do 1890,a zatim arhiepiskop karlovački i patrijarh srpski od 1890. do 1907. godine.U njegovom bogatom životopisu zabeleženo je da je bio i prvi tajni savetnik austrougarskog cara Franca Jozefa Prvog, vitez Velikog krsta Leopoldovog reda, nosilac carskog ordena Gvozdene krune prvog stepena, te srpskih Ordena Belog orla i Svetog Save prvog stepena kao i kneževskog crnogorskog Danilovog ordena prvog stepena.Bio je i član ugarskog Gornjeg doma i hrvatskog Zemaljskog sabora, upravitelj somborske Preparandije, počasni građanin Sombora i Karlovaca.

Osnivao je školske fondove, gde god je stizao. Podigao je zdanje Preparandije, najstarije slovenske škole za učitelje u Somboru, a 1891. godine osnovao list "Srpski Sion". U vreme njegove patrijaršijske službe obnovljena je većina od nekadašnjih četrdesetak fruškogorskih manastira.U to vreme nastala su gotovo sva monumentalna zdanja koja i danas krase Sremske Karlovce - Dvor eparhije, Bogoslovija, Stefaneum? Kada bismo nekim čudom, na trenutak, uklonili zdanja koja su izgrađena dobročinstvom patrijarha Brankovića u Karlovcima, ovu varoš bilo bi nemoguće prepoznati. Toliko je Branković uticao na fizički i duhovni rast Sremskih Karlovaca.

Georgije (Đorđe) Branković rođen je u bačkom selu Kulpin. Otac Timotej bio je mesni paroh, a majka Jelisaveta, poreklom iz ugledne somborske familije Bikarov.Kako mu se otac po službenoj dužnosti često selio iz mesta u mesto, tako je i Đorđe često menjao škole.Školovao se u Senti, Starom Vrbasu, Baji...

U revolucionarnoj 1848.godini napušta školovanje te postaje senćanski varoški podbeležnik. To traje do 1852. godine, kada je rešio da upiše bogoslovsku školu u Karlovcima. Inteligencijom i marljivošću uvrstio se u red najboljih učenika, završivši sa odličnim uspehom ovu školu u julu 1855. godine. Nedugo posle toga zađakonio ga je tadašnji episkop bački Platon Atanacković.