ББНС лого

Георгије Бранковић, патријарх и заборављени добротвор

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Предуга је ниска наше неславне заборавности на коју смо "нанизали" многе угледне претке,а међу њима у самом врху је и Георгије Бранковић (1830-1907), патријарх српски и један од највећих добротвора које је српски народ имао.

"Српска повесница свакојако ће забележити крупним словима да смо живели у кобном добу, па нека уз то забележи светлим словима да смо томе добу били дорасли" - записао је патријарх Бранковић уочи своје смрти пре тачно 110 година.

За свог 77-годишњег овоземаљског живота, био је епископ темишварски од 1882.до 1890,а затим архиепископ карловачки и патријарх српски од 1890. до 1907. године.У његовом богатом животопису забележено је да је био и први тајни саветник аустроугарског цара Франца Јозефа Првог, витез Великог крста Леополдовог реда, носилац царског ордена Гвоздене круне првог степена, те српских Ордена Белог орла и Светог Саве првог степена као и кнежевског црногорског Даниловог ордена првог степена.Био је и члан угарског Горњег дома и хрватског Земаљског сабора, управитељ сомборске Препарандије, почасни грађанин Сомбора и Карловаца.

Оснивао је школске фондове, где год је стизао. Подигао је здање Препарандије, најстарије словенске школе за учитеље у Сомбору, а 1891. године основао лист "Српски Сион". У време његове патријаршијске службе обновљена је већина од некадашњих четрдесетак фрушкогорских манастира.У то време настала су готово сва монументална здања која и данас красе Сремске Карловце - Двор епархије, Богословија, Стефанеум? Када бисмо неким чудом, на тренутак, уклонили здања која су изграђена доброчинством патријарха Бранковића у Карловцима, ову варош било би немогуће препознати. Толико је Бранковић утицао на физички и духовни раст Сремских Карловаца.

Георгије (Ђорђе) Бранковић рођен је у бачком селу Кулпин. Отац Тимотеј био је месни парох, а мајка Јелисавета, пореклом из угледне сомборске фамилије Бикаров.Како му се отац по службеној дужности често селио из места у место, тако је и Ђорђе често мењао школе.Школовао се у Сенти, Старом Врбасу, Баји...

У револуционарној 1848.години напушта школовање те постаје сенћански варошки подбележник. То траје до 1852. године, када је решио да упише богословску школу у Карловцима. Интелигенцијом и марљивошћу уврстио се у ред најбољих ученика, завршивши са одличним успехом ову школу у јулу 1855. године. Недуго после тога зађаконио га је тадашњи епископ бачки Платон Атанацковић.