ББНС лого

Георгије Бранковић, патријарх и заборављени добротвор

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

На Бранковићев наговор, епископ бачки Платон Атанацковић основао је задужбину Платонеум.Бранковић је марљиво прикупљао сва дуговања која су учињена овој институцији, па су у једном моменту њена новчана средства достигла суму од 22.000 форинти, што је било довољно да се стипендира петнаест сиромашних приправника у Учитељској школи.Властитим средствим, а Бранковић је сваке године давао материјалну потпору још неколицини вредних а сиромашних ученика. Прикупљао је милостињу и потпору за српске цркве и школе, а његовим залагањем сомборска општина је сакупила 40.000 форинти и тиме финансирала нов иконостас са позлатом, дело академског сликара Павла Симића.

Будућим генерацијама Сомбораца, 1895. године оставио је прелепо здање Препарандије, у којем се, све до половине 20. века, одвијала настава за будуће учитеље. У врху куполе, на црној гранитној плочи и данас стоји златним словима исписана једноставна реченица: "Георгије Бранковић, патријарх, народу српском". Био је Бранковић до 1872.године глава ове угледне и за српски народ изузетно важне установе.Но, пошто је Српски народно-црквени сабор 1971.године, водећи се угарским законом, све православне српске народне школе, па самим тим и Учитељску школу у Сомбору, ставио под непосредну власт Српског народно-црквеног школског одбора у Карловцима, Бранковић је са места патријарха бринуо о реду и напретку ове институције све до своје смрти 1907. године.

Још док се налазио на месту управитеља Учитељске школе у Сомбору, Георгије Бранковић је после једанаест година брака Обудовео (постао удовац), оставши са две кћери и једним сином. Његов пут ка патријаршијском престолу водио је преко Темишвара и Сремских Карловаца. После смрти дотадашњег патријарха Германа Анђелића, 1888. године, није одмах биран његов наследник јер се аустроугарска власт плашила демонстрација које су могле избити поводом 500 година од Косовског боја. Тек 21. априла 1890. године, Српски народно-црквени сабор изабрао је Георгија Бранковића за патријарха, а он је одржао кратку, једноставну беседу:

"Чисте руке у свему и свачему, јасна и отворена искреност у свакој радњи, чврст карактер, добра воља и неуморна тежња за све оно што се клони на добро и на корист свете православне школе, Цркве и просвете."

Забележено је да у првим годинама свог најновијег и највишег звања,патријарх Георгије није пропустио ниједну прилику да затражи и буде примљен у превишњу аудијенцију код цара.Такав обичај задржао је све до краја живота, старајући се да те посете увек иду у прилог добра и напретка српског народа, цркве и његовог културног живота.