Биографија Јована Хаџића неодољиво подсећа на историјске процесе резурекције модерне српске државе и ризорђемента српског национа у земљама северно од Саве и Дунава. Живот овог угледног интелектуалца, правника, књижевника оснивача и првог председника Матице српске и једног од твораца наслеђа које је Нови Сад препоручило статусу "престонице српске културе", односно Српске Атине, у културолошким, научним и историографским круговима, као и у широј јавности, највише је остао упамћен по оштром опонирању реформи српског језика које је предводио Вук Стефановић Караџић. На тај начин нанесена је велика неправда према сећању на Јована Хаџића, једног од вoдећих књижевника XIX века, кореспондентног члана Друштва српске словесности, дописног члана Српског ученог друштва, доктора свих права, творца и редактора Српског грађанског законика из 1844. године, историографа, врсног познаваоца и преводиоца античке књижевности, као и претече и заточника српског романтизма, посебно у сфери родољубиве поезије.