ББНС лого

Милош Марић - Научник са две домовине

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Увидевши да се спрема укидање Војне границе, потражио је посао при судским установама и тако окончао своју тринаестогодишњу војну каријеру у Аустроугарској. Недељу дана пре Милевиног рођења (1875), отац Милош постављен је за "уздатог надзиратеља при судбеном столу у Вуковару", затим је 1877. године добио место писара у Котарском суду у Руми. Ту је породица живела 14 година, све до маја 1892. године, до премештаја у Загреб, где је Милош добио место нижег судског службеника. Но, средином 1895. године, напустио је Загреб и због наследства се с породицом вратио у родни Каћ.

Марићи су убрзо потом постали становници Новог Сада. Купили су кућу у Кисачком сокаку, а почетком 1896. године Милош је умировљен. С пензијом од 616 форинти, својим и жениним наследством, дугорочним кредитом који је добио још 1893. године, брзо се обогатио. Имао је салаш у Ливадама код Каћа који је захватао око 200 хектара земље, куће у Каћу и Новом Саду, а доцније и имање код Бање Луке (око 180 хектара).

Био је Милош Старији штедљив и сналажљив, а као личност озбиљан и достојанствен. Политички је припадао радикалима Јаше Томића, а друштвено је био присутан у Српској читаоници. Његов циљ је био да своје богатство искористи првенствено за школовање своје деце на страним универзитетима. Деци је говорио да од доброг образовања нема већег богатства и да је знање једино што човеку нико не може да одузме.

Тако је кћерку Милеву, доцнију супругу и сарадницу Алберта Ајнштајна, послао на студије физике на Политехници у Цириху. Верује се да је она дала знатан допринос Ајнштајновим открићима, нарочито уобличавању теорије релативитета. После развода од Алберта, разочарана, усамљена и сиромашна, умрла је 1948. године у Цириху и сахрањена у заједничкој гробници са непознатим људима. Њено почивалиште откривено је и обележено тек 2004. године.