ББНС лого

Милош Марић - Научник са две домовине

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

У Клужу се спријатељио с мађарским револуционаром Белом Куном и приступио Социјалдемократској партији Угарске. Оженио се мештанком Мартом, али је Први светски рат уништио њихов брак, који је званично окончан тек 1924. године проглашењем Милоша за "несталог", а његове супруге Марте за "удову".

На самом почетку Великог рата Милош је мобилисан и најпре послат на Јужни фронт, против Србије, а потом прекомандован на Северни фронт, против Русије. За време повлачења пука у Галицији, пао је у руско заробљеништво. Постоје сведочанства да се добровољно предао Русима. Као ратни заробљеник послат је у Москву да ради као лекар у Лефортовској војној болници.

Наставио је да се бави науком, те је мада у статусу ратног заробљеника, радио на катедри хистологије Московског универзитета, а затим је 1917. године прешао на катедру хистологије Дњепропетровског медицинског института. Убрзо се оженио Маријом Васиљевном Карповом.

Др Марић је 1930. године изабран за шефа катедре хистологије на Саратовском државном медицинском универзитету, угледној установи којом је пре њега руководио чувени лекар и научник В. А. Павлов. Врло брзо постао је уважени научник у совјетској Русији. Остало је неразјашњено зашто се др Марић никада није вратио у Србију. Поједини руски извори тврде да се из Совјетског Савеза дописивао са сестрама Милевом и Зорком, али то на основу доступних Милевиних писама није било могуће утврдити.

Познато је једино да се из рата родитељима јавио 1916. године, а последњи пут 1924. године. Како годинама није стизао никакав глас о њему, породица га је прогласила несталим. Са првом супругом Мартом у Клужу није имао потомака, као ни касније у Саратову са Рускињом Маријом Васиљевном Карповом.