ББНС лого

Милош Марић - Научник са две домовине

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

Као угледни научник, по избијању Другог светског рата, др Марић позван је у Црвену армију, на московски фронт. У Саратову, граду близу фронта, студенти медицине и млади лекари убрзано су припремани за службу на фронту. Међу њима и Милош. У томе му је помогло и искуство из Првог светског рата. Занимљиво је да је друговао с оперским певачем Фјодором Шаљапином и глумцем Василијем Качаловим. Нарушеног здравља, др Марић је умро 1944. године, не дочекавши победу своје друге домовине. Сахрањен је на гробљу Хефортово у Саратову где и данас почива.

Руски научници, попут др Г. А. Каболова, тврде да Марићеви радови и експерименти у области амитозе имају историјски значај, те да је наш сународник још пре више од седам деценија поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање.

Упоредо са научним интересовањем у областима митозе и амитозе, директне и индиректне деобе ћелија, др Марић је радио припреме за проучавање нервног система, али је Велики отаџбински рат прекинуо те радове који су публиковани тек после рата и послужили су као основа за три докторске дисертације.

У научно дело др Марића, данашње Србе упутио је Олег Акимов, физичар с државног Института за космичка истраживања у Москви. Он је пре неколико година боравио у Новом Саду, где се наслушао прича о Милеви Марић и њеном значајном доприносу теорији релативитета која је прославила њеног мужа Алберта Ајнштајна. А када је Акимов упитао да ли нешто знају о њеном брату Милошу, који је у Русији на великом научном гласу, домаћини су ? слегли раменима. Изненађени гост је по повратку у Русију отворио интернет страницу (www.sceptic-ratio.narod.ru) посвећену значајним научницима, међу којима истакнуто место заузимају Милош и Милева Ајнштајн.

На крају, треба истаћи да ниједан научни рад др Милоша Марића још није преведен на наш језик. Овај умни човек, изузетно занимљиве животне и научне биографије и даље чека постхумну афирмацију међу сународницима.

Литература:

  1. Мало научно друштво Новог Сада ( Др Драго Његован).
  2. Енциклопедија Новог Сада.

Погледајте овај есеј као дигитални објекат