ББНС лого

Нови Сад - Од оснивања до почетка Првог Светског Рата

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Нови Сад је неоспоран центар Војводине и извесно време је био српски културни центар уопште. Рекло би се да није било никаквог паметног разлога да овај град никне баш ту на двострукој окуци Велике реке, где је у најкритичнијим најездама бесног Дунава чак и дно једног чамца било најсувље место за чување градског "штатута". Испоставило се и муњевитом експанзијом доказало да се боље место није могло одабрати.

Археолошка ископавања и историјска испитивања дала су много доказа да су на територији данашњег Новог Сада постојале насеобине још од античког времена. Прва личност која се везује за територију данашњег новосадског атара је угарски спахија Тере, о коме има веродостојних историјских података. Међутим, развој Новог Сада, са сигурношћу и континуирано, се може пратити тек од 1694. год, чиме он спада у млађе европске градове. Из те године потиче писани извештај аустријског генерала Енгелсхофена о довршетку мостобрана са бачке стране. Ово је први писани траг о постојању насеља на месту данашњег Новог Сада. Те године на пустом, баровитом дунавском рукавцу изграђен је мостобран, насупрот Петроварадинској тврђави, објекту стратешки од прворазредне важности. Мостобран или, како су га звали "брукшанац", био је војно утврђење са више објеката. Служио је за заштиту Петроварадинске тврђаве у случају војног напада, фортификација по свој прилици замишљена да неки могући изненадни напад само амортизује, док се понтонски мост не уклони. Становништво овог новог насеља (Рацке вароши, Српског града, предграђа Петроварадина, Петроварадинског Шанца... како је све називан до 1748. год.) било је, у највећој мери, српско-православно. Први житељи били су управо градитељи мостобрана, смештени тик уз њега, а уз њих и трговци-снабдевачи Тврђаве: ковачи, крчмари, касапи, пекари, кројачи... мајстори свих заната који су у оно време ишли уз војску и војнике и од њих живели.