BBNS logo

O Ekslibrisu

Dušan Salatić, predsednik Ekslibris društva Vojvodine

Img_2619

Nažalost, po izbijanju Drugog svetskog rata, odnosno pobedi komunističke ideologije na našim prostorima, svaka oznaka privatne svojine, pa i nad knjigama, biva potisnuta, tako da izrada ekslibrisa postaje prava retkost u poratnom periodu. Manji broj knjižnih listića izradili su Boško Karanović (1924--2009) i Bogdan Kršić (1932--2009), obojica grafički umetnici i profesori. Svakako najinspirativniji i najplodniji umetnik u izradi ekslibrisa u periodu socijalističke Jugoslavije je Andruško Karolj (Senta, 1915. -- Kanjiža, 2008). Za života je izradio 4.379 ekslibrisa, što ni približno nije uspelo ni jednom umetniku u svetu.

Prvu izložbu ekslibrisa u Beogradu organizovao je grafičar i profesor Rastko Ćirić 1987. godine u Galeriji Grafičkog kolektiva. Nekoliko godina kasnije, kada u Beograd na službu dolazi švajcarski diplomata Benoa Žino, umetnost ekslibrisa doživljava procvat u Srbiji. Naime, Benoa Žino, jedan od najvećih svetskih ekslibris eksperata i kolekcionara danas, ne razdvajajući se od svoje privatne zbirke, u našem glavnom gradu oko sebe okuplja umetnike, grafičare, kolekcionare, bibliofile, istoričare i ljubitelje ekslibrisa i organizuje 1994. godine izložbu Pet vekova ekslibrisa. Na izložbi je bilo postavljeno trista izabranih radova iz njegove prebogate privatne zbirke. Iste godine, osniva se prvo ekslibris društvo u Srbiji pod nazivom Ekslibris društvo Beograd. Društvo je primljeno u članstvo FISAE, Međunarodne federacije ekslibris društava, na 25. Kongresu održanom u Milanu 1994. godine. U narednih nekoliko godina Ekslibris društvo Beograd, izuzetnom angažovanošću njegovih članova, pre svega predsednika Časlava Ocića i sekretara Rastka Ćirića, prerasta u jedno od najorganizovanijih ekslibris društava u svetu. Izdavanjem časopisa Svet ekslibrisa, kao i kataloga međunarodnih izložbi koje Društvo organizuje, započinje nova i veoma plodna era u izradi, sakupljanju i istraživanju knjižnih listića kod nas.