ББНС лого

О Eкслибрису

Душан Салатић, председник Екслибрис друштва Војводине

Img_2619

Екслибрис је штампана или ручно израђена налепница која се лепи на унутрашњу страну предњих корица књиге и означава њеног власника. Екслибрис је латински израз који у преводу значи "из књига". Пошто у латинском језику не постоји реч библиотека, екслибрис слободније речено значи "ово је књига из моје библиотеке". Јавља се још у XV веку у Немачкој, где се почела развијати штампарска делатност. Тада екслибрисе израђују знаменити уметници као што су Дирер и Холбајн. Налепница је по правилу уметнички рад малог формата, где се иза натписа екслибрис ставља име и презиме власника књиге, односно библиотеке. Садржи и илустрацију са одговарајућом симболиком која најчешће одражава склоност и карактер власника, често и професију.

Екслибриси се израђују у различитим графичким техникама. Првобитно су умножавани дрворезом, затим од XVIII века бакрорезом, бакрописом, акватинтом, а касније литографијом, ситоштампом, линорезом, сериграфијом и компјутерском техником. Развојем штампарства створена је могућност израде јефтинијих екслибриса, који су били приступачни и мање имућним власницима. Почетком XX века екслибрис добија нову функцију. Наиме, колекционари почињу да сакупљају и стварају приватне колекције књижних листића. Посебну вредност имају екслибриси штампани у тиражу до 50 примерака, нумерисани и потписани од стране уметника. Данас у свету десетине хиљада колекционара сакупља и размењује екслибрисе. Највећа збирка чува се у Британском музеју и броји преко 100.000 примерака.

Први познати примерак екслибриса датира између 1470. и 1480. године, а сачињен је техником дрвореза за књиге које је библиотеци Буксхајма у Немачкој поклонио Хилдебранд Бранденбург. Захваљујући Албрехту Диреру (1471--1538) и истакнутој групи уметника који себе називају "Малим мајсторима" (према формату "малим" уметничким делима а не према уметничкој снази) екслибрис доживљава свој процват. Након Немачке, култура екслибриса се шири даље по Европи, најпре у Француској где је израђен први екслибрис 1525. године, затим у Британији када сер Николас Бејкон поклања књиге означене екслибрисом Универзитету у Кембриџу. Некако у исто време када се у Европи појавио екслибрис, у Јапану је израђен књижни печат за храм Дајгоџи 1470. године са префињеном калиграфијом. Штампаном екслибрису у европском маниру претходе ознаке за заштиту књига у виду малих египатских емајлираних таблица које датирају око 1400. године пре нове ере и које су биле причвршћене за папирусе, са назнаком да припадају библиотеци фараона Аменофиса III. Британски музеј, париски Лувр и Галерија универзитета Јејл поседују ове емајлиране плочице које су до данас најраније откривени протоекслибриси. Већина екслибриса садржи хералдичке мотиве све до XVIII века када је све већи број појединаца био у прилици да поседује сопствене библиотеке а да при томе немају свој грб, и када наручују од уметника еклибрисе са сликовним мотивима.