ББНС лого

О Eкслибрису

Душан Салатић, председник Екслибрис друштва Војводине

Img_2619

Најстарији српски књижни листић изрезан је на латинском језику код знаменитог бакроресца Јохана Ернста Мансфелда 1774. године у Бечу за новосадског племића, велепоседника, трговца и добротвора Марка Сервијског. Једини познати отисак хералдичког екслибриса Марка Сервијског налази се у Патријаршијској библиотеци у Београду, налепљен на унутрашњу корицу рукописа-протокола Miscellanea Nacionis Illyricae Mscta (Рукопис бр. 216).

Први типографски екслибрис, односно екслибрис налепницу на српском језику, штампану ћириличким писмом, имао је Петар Петровић Његош (1813--1851), највероватније израђену пре 1833. Године. Најстарији библиотечки екслибрис је екслибрис Библиотеке Српске православне општине у Шибенику, основане 1834. Године. Мали број Срба поседовао је екслибрис у XIX веку, имајући у виду да је Србија своју слободу и независност изборила тек након Српско-турског рата 1876--1878.

Култура израде екслибриса за приватне библиотеке на нашим просторима шири се скромно тек почетком XX века. Појавом Миленка Ђурића на историјско-уметничкој сцени словенског Југа, екслибрис постаје препознатљива графичка делатност. Миленко Ђурић, рођен у Земуну 1894. године, пионир је у окупљању и подстицању уметника ради израде и популаризације екслибриса, односно организовању изложби у земљи и иностранству. Након гимназијских дана у Карловцима (1905), Ђурић одлази у Загреб, где завршава Обртну школу (1906--1910), након које се уписује на Умјетничку школу (1910--1914), а затим на Краљевску академију у Прагу (1916--1918). За професора графике и декоративног сликарства у Обртној школи у Загребу, постављен је 1918. године. Наредне године, покреће алманах Графичка уметност (од 1920, Умјетност), где објављује бројне чланке о штампарству и графици. За алманах, који је излазио у двеста нумерисаних примерака и сам је штампао графике. Оснивач је првог друштва графичара Колегиј југословенских умјетника-графичара.