ББНС лого

О Eкслибрису

Душан Салатић, председник Екслибрис друштва Војводине

Img_2619

Нажалост, по избијању Другог светског рата, односно победи комунистичке идеологије на нашим просторима, свака ознака приватне својине, па и над књигама, бива потиснута, тако да израда екслибриса постаје права реткост у поратном периоду. Мањи број књижних листића израдили су Бошко Карановић (1924--2009) и Богдан Кршић (1932--2009), обојица графички уметници и професори. Свакако најинспиративнији и најплоднији уметник у изради екслибриса у периоду социјалистичке Југославије је Андрушко Карољ (Сента, 1915. -- Кањижа, 2008). За живота је израдио 4.379 екслибриса, што ни приближно није успело ни једном уметнику у свету.

Прву изложбу екслибриса у Београду организовао је графичар и професор Растко Ћирић 1987. године у Галерији Графичког колектива. Неколико година касније, када у Београд на службу долази швајцарски дипломата Беноа Жино, уметност екслибриса доживљава процват у Србији. Наиме, Беноа Жино, један од највећих светских екслибрис експерата и колекционара данас, не раздвајајући се од своје приватне збирке, у нашем главном граду око себе окупља уметнике, графичаре, колекционаре, библиофиле, историчаре и љубитеље екслибриса и организује 1994. године изложбу Пет векова екслибриса. На изложби је било постављено триста изабраних радова из његове пребогате приватне збирке. Исте године, оснива се прво екслибрис друштво у Србији под називом Екслибрис друштво Београд. Друштво је примљено у чланство FISAE, Међународне федерације екслибрис друштава, на 25. Конгресу одржаном у Милану 1994. године. У наредних неколико година Екслибрис друштво Београд, изузетном ангажованошћу његових чланова, пре свега председника Часлава Оцића и секретара Растка Ћирића, прераста у једно од најорганизованијих екслибрис друштава у свету. Издавањем часописа Свет екслибриса, као и каталога међународних изложби које Друштво организује, започиње нова и веома плодна ера у изради, сакупљању и истраживању књижних листића код нас.