ББНС лого

Покушај реформе и велика проневера у Матици Српској

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Матица српска је најстарија српска културно-научна институција, настала 1826. године, у време националног буђења, у некадашњем аустријском царству у којем Срби нису представљали бројну етничку скупину. Ова институција била је дуго времена матица културе целокупног српског народа, нека врста српског културног парламента, нарочито за време Милетића. Њена литерарна и издавачка делатност дала је замаха српској књижевности и била усмерена на неговање националне свести, просвећивање народа, његово практично оспособљавање за нове услове живота и борбу против мађаризације. Из задужбинских фондова Матица је школовала сиромашну српску децу на најугледнијим европским универзитетима. Тако су стварани први нараштаји Срба европских грађана с менталитетом модерног човека. Због свега тога власти су више пута покушавале да ограниче њено деловање и да је врате из Новог Сада у Пешту, да би била под већом контролом и што даље од језгра српског народа. Нажалост, крајем XIX века Матица улази у период назадовања, што под утицајем државне политке, што због српских политичких трвења у која се Матица настоји увући.

На скупштини Матице 1900. године појавила се група младих интелектуалаца са новим идејама, на челу са Тихомиром Остојићем. Ови млади интелектуалци били су окупљени око часописа Покрет, по чему су се и називали "покреташи". Браник је ову скупштину оценио као врло значајну: Коло наших млађих књижевника отпочео је врло леп покрет, који иде за тим, да се у Матици српској заведу реформе, које ће унапредити књижевни рад у њој. Тихомир Остојић нарочито истиче две потешкоће: недовољан број чланова и недостатак "радних књижевних снага". Не би се могло рећи да у Матици и пре скупштине 1900. године није било сличних покушаја, али су они били спорадични и несистематични. Тако је на једној седници књижевног одбора Матице српске 1898. године, речено следеће: Што се више истиче Београд као главно научно средиште српског народа, све више заостају остала научна средишта наша. Српска краљевска Академија...може све обухватити? Матица српска, која је деценијама била главно научно средиште, толико губи, колико Академија добија. Матица српска је напуштена од главног тела српских научењака, она не може вршити универзалне мисије, не може све обухватити, мора извући консеквенције из новог положаја и према њему сузити свој програм... Мораће се задовољити улогом спроводника научних резултата у шире слојеве народа те главну пажњу обраћати на утилитарност дела и чланака, које издаје, на то да они могу привући интерес шире читалачке публике. Иначе ће се у свом раду расплинути и тежећи да све задовољи неће никог задовољити. Дошло је до сукоба између носилаца реформи "покреташа" и Матичиног секретара, а једно време и Хаџићевог помоћника, Милана Савића. Савић је био за извесне реформе, али не у толикој мери, јер је њихова примена проузроковала велики финансијски дефицит. С друге стране, узалуд је Остојић покушавао да пробуди српско грађанство у Новом Саду и другим градовима и покрене га на културну делатност. Овај покушај реформи је пропао, а Тихомир Остојић је поднео оставку 22. септембра 1906. године. Ипак, није прекинуо све везе са Матицом.