ББНС лого

Покушај реформе и велика проневера у Матици Српској

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Било је очигледно да је српски народ у Војводини губио оријентацију у све тежим националним, културним и економским условима. С друге стране, тадашња Пијемонтска Србија, након политичког и војног, уживала је и све већи културни примат. На заласку XIX века Нови Сад је на свим пољима постепено губио своје раније угледно место у српској култури. То је нарочито било видљиво у поезији, у којој је 60-их година XIX века носио заставу, а сада је постајао књижевна провинција. Милан Савић је ово констатовао још 1885. године приказујући Песме Драгутина Ј. Илића: По мало, постепено, али тим сигурније, сели се из ових крајева уметничка поезија у Србију. Овде се песништвом баве још само стари орлови... Не тако у Србији. Тамо и млади нараштај размахује своја песничка крила, а њихов шушањ допире благотворно преко Саве и Дунава у ове крајеве.

У Матици српској је вођена трострука контрола финансијског пословања: Скупштина је из својих редова одређивала комисију или пододбор за преглед пословања у току протекле године; Управни одбор је такође именовао своју комисију која је прегледала рад књиговодства и благајне; и Матичин председник је доста често, а сасвим изненада, са још једним или два члана Управног одбора прегледао стање благајне и књиговодственог дневника. Ни књиговођа, ни благајник нису знали када ће председник извршити "сконтровање" благајне. На крају, и министарство просвете у Будимпешти је прегледало рачуне задужбина које су биле под његовим надзором. Извештаји свих ових комисија, укључујући и министарску, били су увек позитивни. У јавности су се, с времена на време, чули и супротни гласови. Пред матичину главну скупштину 1911. године, новосадски политички лист Српство почео је с времена на време, истина увијено, али ипак разумљиво да упозорава јавност и Матичине управљаче да у Матици ипак "није све у реду".

Средином августа 2011. године пододбор за инвентарисање је пажљиво прегледао целокупну Матичину имовину задужбина под њеном управом. Открили су проневеру великих размера, коју је учинио благајник уз помоћ књиговође. Благајник Лаза К. Манојловић је признао да је узимао новац за себе и да је то чинио више година. За проневерени новац је купио земљу, виноград и сазидао кућу. Рекао је још да је проневеру извршио сам, али да је за њу знао књиговођа Аркадије Марковић, коме је дао 26.000 круна. По његовим белешкама могло се утврдити да је проневерено 269.450,85 круна. За обезбеђење дефицита понудио је земљу у вредности 300.000 круна, кућу која је вредела 140.000 и виноград у вредности 20.000 круна, значи укупно 460.000. Када се одбију хипотекарни кредити на ту имовину, за покриће дефицита је остало 220.000 круна. Иако је био спреман да заложи и своју непокретну имовину, све то не би било довољно за покриће дефицита. На основу овог признања варошки капетан га је ухапсио. Од звања и плата били су суспендовани: благајник Лаза К. Манојловић, књиговођа Аркадије Марковић и послужитељ Душан Јанковић. Истрага је утврдила да је Матичино потраживање (без камата) износило 439.719,60 круна.