ББНС лого

Покушај реформе и велика проневера у Матици Српској

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Проневера оволиких размера изазвала је не само сензацију, него и запрепашћење и шок за целокупну српску јавност у Угарској, као и ван њених граница. Стојан Новаковић је 22. августа 1911. Године писао Антонију Хаџићу: На скоро по мом повратку у Србију, чу се незгодни глас о проневери у Матици. Нисам толико жалио за новцем, јер се одмах видело да ће се материјална штета имати откуд надокнадити, колико ме је пекла срамотна и штета морална јадном народу, ни криву ни дужну ? од неситих обешењака и зликоваца! Срећа њихова те им суди туђински суд; српски суд би био да се уморе горе но скотови на највећим мукама. Афера је узбуркала и политичке страсти око Матице. Радикалска Застава је настојала да кривицу баци на либерале, који су још увек држали најзначајније положаје у Матици. Пошто је благајник Манојловић дошао из Сентомаша (Србобрана), трудили су се да баце сенку на све Матичине чланове из тог места.

Котарски суд у Новом Саду је донео одлуку да се продају Манојловићеве покретне ствари, заплени закупнина његове земље у Великој Маргити, као и накнадно пронађене деонице, штедни улог код Словачке банке у Новом Саду, део плода са његовог винограда, део од продате куће у Новом Саду и део од продаје земље у Великој Маргити. Проневерена сума још увек није била покривена! Ово је за самог Лазу Манојловића био страховити ударац. На крају је смештен у Државни завод за умоболне, где је убрзо и умро.

Други оптужени, књиговођа Марковић, прошао је боље. Потраживања су пренесена на његово покретно и непокретно имање у Србији. Највећи део тог имања био је под шумом, коју је оптужени почео експлоатисати у таквим размерама, да је претило да залогу сведе на вредност нуле. Због избијања рата 1914. питање одштете је остало нерешено, све до ослобођења 1918. године. Била су то бурна и трагична времена у којима је питање проневере и накнаде оштећеним фондовима постало беспредметно.

Овом проневером рад у Матици српској био је потпуно паралисан. Књижевни буџет са 25.871 сведен је на 16.000 круна. Одлучено је да се "до бољих прилика" обустави издање "Књига Матице српске" и "Књига за народ" и да се у 1912. години број свесака Летописа смањи са 12 на 8 или 6, и то до 5 табака.