ББНС лого

Покушај реформе и велика проневера у Матици Српској

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Антоније Хаџић се, после педест две године што их је провео у Матици као секретар, потпредседник и председник, најзад морао повући. За овог човека, али и за Матицу српску, фатално је било што није умео да се повуче на време, него је дочекао да га догађаји потпуно онемогуће.

Матица је успела пребродити бројне кризе и невоље које су редовно долазиле споља и под утицајем чинилаца који су били изнад Матице. Међутим, ова криза била је унутрашња и тиме опаснија, не само за Матичин развитак, него и за њен опстанак. Нови управни одбор уложио је велики напор и енергију у санацију штете. У Матицу су најзад унесени већ заборављени појмови: ред, систем и методичност у раду. Спроведено је ригорозно инвентарисање целокупне Матичине имовине, почев од новца и хартија од вредности, па до намештаја и слагалишта њених књига и издања, а то је несумњиво био огроман посао. Ради инвентарисања, каже се у Извештају Управног одбора од 1911. до 1912. године, држали су пододбори седнице које испуњавају читаве месеце. Нова управа је у све гране Матичиног разноврсног рада унела чисту и јасну ситуацију.

Матица српска, коју је подигла љубав угарских Срба према својој култури, сада је улазила у нову епоху своје делатности. Матица је могла с поносним задовољством погледати у своју дугу прошлост, у сазнању да је , према својој снази и средствима, што је више могла, вршила и извршила задатак и дужност које су јој наменили њени оснивачи, добротвори и обновиоци.

Литература:

  1. Живан Милисавац, Историја Матице српске, књ. 1-3, Нови Сад 2000. године
  2. Матица српска 1826-1926, Нови Сад 1951.године
  3. Милан Л. Поповић, Културна и национална борба Војводине, у: Нови Сад у Војводини, Београд 1926. године
  4. Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник 2002. године
  5. Народност, бр. 70, 3. 9. 1900. године
  6. Браник, бр. 103, 2. 9. 1900. године
  7. Браник, бр. 106, 9. 9. 1900. године
  8. РОМС, 2. 414

Погледајте овај есеј као дигитални објекат