ББНС лого

Савка Суботић - хериона уметничке
и културолошке еманципације српског грађанства у Војводини

Срђан Граовац, историчар
Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Autori_esej1

Таласи националног "ризорђемента" оформљеног на плими крупних привредних, политичких и културолошких промена у структури и енсу "европског човека" и његовог друштва на крају XVIII и у првој половини XIX века, свом силином "запљуснули" су и јужне ободе древне Хабзбуршке монархији у другој половини XIX столећа. У намери да на свеобухватан начин разумемо дате историјске процесе и повесна стања произашла из истог, претходно морамо да појаснимо и одређене културолошке карактеристике и параметре који су условили наведене друштвене трансформације. Цивилизацијски прелом у Европи који се догодио у поменутом периоду, социолошке науке, а посебно историја и историографија детерминишу под појмом генезе грађанског друштва и данашњем, савременом човеку исти је препознатљив у неколико појавних облика. Путем уметничке литературе, театарске делатности, али и савремених медија, академској заједници, али и широким круговима јавности веома су добро познати термини "викторијанско доба", "Револуција 1848.", "Друго царство и Трећа република", "Дуги век", "Париска комуна", "либерални капитализам", "романтизам", "импресионизам", "империјализам", итд. Све су то терминолошки појмови који се односе или боље рећи који детерминишу једну од најзначајнијих повесних епоха у периодизацији историје човечанства какво је било XIX столеће. Наравно, феноменолошке појаве на које се односе поменуте одреднице нису настајале, нити деловале истовремено, али су увек биле у међусобној корелацији, где су заједно представљале интерактивни скуп фундаменталних карактеристика постфеудалног, пострационалистичког и постсредњовековног оквира генезе новог доба у коме су еволутивним, а чешће револуционарним путем модификовани готово сви постулати до тада познатог начина живота, како заједница људи, тако и појединаца у истим.