ББНС лого

Сима Милутиновић Сарајлија - Поета и устаник

Јованка Симић, новинар

Jovanka_simic_novinar

"Симу Милутиновићу је прва и последња мисао била српство, и у тој мисли је издахнуо".
(Јаков Игњатовић)

На подугачком "списку" незаслужено скрајнутих Срба, да списак заиста постоји, неизоставно би се нашло и име Симеона Симе Милутиновића Сарајлије (1791 - 1847), умног и образованог човека свога времена, историчара, књижевника, преводиоца, приповедача и пустолова. За Сарајлију је Јован Скерлић рекао да је "један од најчуднијих, најзанимљивијих и најфантастичнијих типова у српској књижевности."

Милутиновић је рођен у Сарајеву, школовао се у Београду, Земуну, Сегедину и Сремским Карловцима, а послови, историјске прилике и немиран дух, водили су га од Београда, Видина, Одесе и Лајпцига, до Беча, Москве, Будима и Цетиња. Говорио је неколико језика, обављао бројне и разнородне послове (био је писар, учитељ, чувар бостана, директор основних школа, секретар Попечатељства просвештенија, борио се против Турака, боравио у затвору, био секретар владике Петра Првог и учитељ младог Његоша.

Писањем је почео да се бави веома рано. Прва песма, "Сербска мома", објављена му је као мото у Вуковој Малој простонародној славеносербској песнарици (1814). Писао је лирске и епске песме, драме, историјске списе, приповетке. Бавио се публицистиком и сарађивао са најзначајнијим часописима и новинама свог времена: Сербски народни лист, Сербске народне новине, Сербски летопис, Србски родољубац, Забавник, Пештанско-будимски скоротеча...

Сакупљао је и објављивао народне песме, приређивао дела других аутора и преводио са руског, немачког и грчког. У његова најзначајнија дела убрајају се Сербијанка, Тројесестарство, Тројебратство, Зорица, Трагедија Обилић, Дика црногорска, Историја Црне Горе, Историја Србије, Играљке ума и др.