ББНС лого

Српска православна велика гимназија

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

"Ту су Срби почели живети новим културним животом и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ. "

Јован Скерлић

Српски елеменат у Угарској, бесправан, са свих страна угрожен и искориштаван, раштркан на најистуренијим положајима, борио се за голи живот, тражио и налазио боље и сигурније облике борбе који ћe му обезбедити национални опстанак. Борба за црквену аутономију и привилегије испунила је странице српске историје, али ништа лакши није био ни културни успон овог народа. Економски оснажено српско грађанство, у тежњи за просперитетом и стицањем материјалних добара, осетило је да се без солидног световног образовања и знања неће моћи одржати, а још мање напредовати. Српско грађанство тог времена морало је водити борбу са непријатељски расположеним државним апаратом и католичким клером Аустрије. Отварање школа био је најбољи пут да Срби узму учешћа у привредном и културном развоју народа Угарске и почну учествовати у политичким збивањима у интересу своје етничке заједнице. Тешки су били ти први кораци српског народа у јужној Угарској да изађе из културне заосталости. То потврђује и дугогодишња борба за Српску православну гимназију у Новом Саду, обезбеђивање материјалних средстава за њен рад и услови под којима је радила и развијала се. Пуних петнаест година је протекло у остваривању замисли о њеном оснивању (1795-1810). Пре ње су у целом Српству постојале само две школе: Учитељска школа у Сомбору (1778) и гимназија у Сремским Карловцима (1791). Србија у то време није имала ни једну гимназију. Зато је рад ове гимназије попримио одмах шире општесрпско значење.