ББНС лого

Српска штампа у Новом Саду - Зачеци српске штампе, Застава и Браник

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Ljiljana_savin

Мелхиор Ердујхељи је штампу сматрао "интелектуалним капиталом". У историји угарских Срба штампа је, по свом броју и значају, одиграла важну национално-политичку, друштвену, културно-просветну и књижевну мисију. Представљала је израз духовних струја које су се јављале у српском друштву. Кроз штампу можемо посматрати положај Срба и таласање њиховог политичког кретања. Један од родоначелника српског новинарства, Димитрије Фрушић, рекао је да је штампа била "прво, најлакше, најисходније средство за побудити к читању књига, размишљању и напретку у цивилизацији и литератури". Анализирајући значај штампе, Светислав Баница је наводио да "после школе, она је најзначајнији и најмоћнији фактор просвећивања и вођења масе".

Почетак српске штампе пада у време појачаних политичких струјања међу угарским Србима, везаним за Темишварски сабор 1790. године и непосредно после њега. Први српски листови и часописи штампани су у грчким штампаријама Венеције и Беча. Своје прве новине Срби су добили десет година пре Мађара, а два месеца после Грка. Први, не само српски већ и јужнословенски књижевни часопис Славено-Сербскиј магазин, штампан је у Венецији, у Типографији Славеногреческој благочестивог Димитриа Теодосиева , године 1768. Ова година се сматра почетком српске штампе. Уредник и издавач првог српског часописа био је Захарије Орфелин (1726-1785), књижевник и гравер. Он је 1765. године издао и први календар за Србе. Колико се зна, изашла је свега једна свеска тог листа. Међу почетке српског новинарства можемо сврстати Сербскија новине (први српски лист који је изашао 14. марта 1791. године у Бечу , у штампарији браће Пуљо и излазио до краја 1792. године), Славено-Сербскија Вједомости (1792-1794. Беч; Стефан Новаковић), Новине Сербске (13. август 1813-1816. март 1822. Беч; од 5. јануара 1834. у Крагујевцу; Димитрије Давидовић), Сербска Љетопис или Летопис Матице српске (крајем 1824, са ознаком за 1825. године Будим и Нови Сад; Георгије Магарашевић), Вукову Даницу (1826. године Беч), Тиролов Банатски Алманах (1827. године Темишвар), Стаматовићеву Сербску Пчелу (1830-1841, Будим), Сербки народни лист (прва илустрована српска ревија, 1835. године Пешта; Теодор Павловић); Сербске народне новине (1838-1848. Пешта; Теодор Павловић), Магазин за художество, књижество и моду или Србску новину (1838-1839. Пешта; Антоније Арнот), Пештанско-будимског Скоротечу (1842-1844. Пешта; Димитрије Јовановић). Листови су се често мењали, бивали кратког века. Први српски листови појавили су се на европској политичкој сцени пре него што је створена и званично призната српска држава.