BBNS logo

Vasa Stajić - socijalni humanista i nacionalni pedagog

dr Miloš Savin, istoričar
dr Saša Marković

Autori_esej5

Biografski osvrt

Životni put Vase Stajića uveliko određuje karakter njegove ličnosti. Skromnost, istrajnost, posvećenost, zanesenjaštvo u bolje sutra, ranjiva pravdoljubivost, humana socijalnost i poverenje u moralnost naroda samo su poneke od prepoznatih osobina kod Vase Stajića tokom njegovog života [1]. Rođen je 10. februara 1878. u Mokrinu, a preminuo je na isti dan 1947. u Novom Sadu. Njegova porodica je bila skromnog materijalnog statusa, ali je odatle Stajić usvojio i doživotno sprovodio ideju o poštenju. Nakon završetka osnovne škole u Mokrinu, gimnaziju je pohađao, prvu godinu u Kikindu, a potom u Sremskim Karlovcima. Već tada se nije mirio sa oportunim stavovima srpske građanske prosvete u Austro-Ugarskoj monarhiji, držeći do stava da je bezidejna, komformistička i nacionalno destruktivna. Zbog svojih istupa bio je izbačen iz gimnazije u Sremskim Karlovcima, pa je školovanje završio u Senju. Studirao je pravo i filozofiju u Parizu, Lajpcigu i Budimpešti gde je i diplomirao 1902. Do početka Prvog svetskog rata Stajić je bio posvećn nacionalni radnik koji je radio, između ostalog i u Pakracu, a potom i kao profesor na Učiteljskoj školi u Somboru od 1906. godine.

Neustaljenost u stvaranju karijere prosvetnog radnika proisticala je iz njegove nepomirljivosti prema dogmatizovanom klerikalizmu i njegovom uticaju na školstvo kod Srba u AU monarhiji kao i iz zapuštenog odnosa prema nacionalnoj ideji. Tragajući za identitetom srpskog patriotizma on je pokrenuo časopis Novi Srbin i uključio se u Narodnu odbranu, organizaciju čija je namera bila negovanje i jačanje ideje srpstva. Zbog toga je bio na udaru organa vlasti. U ratnom vremenu, i dok je služio kaznu ostao je dosledan svojim idejama. I nakon Velikog rata Stajić je nastavio sa prosvetnim radom najviše kroz svoj spisateljski opus i kroz rad u Matici srpskoj. Povremeno je učestvovao i u njenom organizacionom radu. Bio je njen sekretar (1920 -1922.) i predsednik (1935-1936. i 1947.). Za Stajića, srpska nacionalna ideja se ostvarila kroz jugoslovensku državu i bilo je potrebno učiniti sve da ona funkcioniše kao država. Otud njegova orjentacija od Novog Srbina prema časopisu Nova Vojvodina. Ipak, Stajićeva doslednost u prosvetnim idejama i u političkoj misli, protumačena od političke elite kao krutost, anahronost i nesnalažljivost, imala je refleksiju kroz njegovu postepenu političku marginalizaciju. Politikanstvo ispred političke misli nije bila evolutivna vodilja Stajićevog stvaralaštva.