ББНС лого

Васа Стајић - социјални хуманиста и национални педагог

др Милош Савин, историчар
др Саша Марковић

Autori_esej5

Рестаурација било какве слике о слободарској Војводини у Дунавском монархији без овог сегмента значило је, по Стајићу, разбуктавање ароганције, самовеличања и антагонизма. У тој перспективи својатање историјских догађаја као дело неког посебног народа коме захвалност дугују сви други је мимоход површности. Српски народ у Војводини али и на читавом свом простору, је био заслужан у прошлости током борбе за национално ослобођење не зато што је на тој представи инсистирао и наметао је другима већ зато што је имао споспобне интелектуалце и политичке представнике попут Светозара Милетића [45] који су били узори за национална прегнућа и другим неостварених народа и који су им отварали врата за дијалог и комуникацију. Стајић је истраживао и пратио развој таквих идеја и све више био разочаран у оно шта су савременици од тога прихватали. Себични интереси, громогласно саопштавани као "политичка воља народа" од неминовног разматрања сложене државне организације за Југославију, утирали су пут етатистички изнијансираном федерализму које је градило баријере а спутавало дијалог према прихватљивом решењу. "Поносите се тиме што су проблеми многонародне Војводине тежи од осталих наших проблема, што је за њихово решавање потребан шири видокруг, сталоженија памет, мирнији темпо, шири замах и дужи дах." У атмосфери одсудних решења на политичкој сцени државе где доминира острашћеност, речи Јована Цвијића, нажалост за Стајића, били су још увек јединствен начин стварања политичког идентитета Војводине. "Нарочито, васпитајте се за већу борбеност, Јован Цвијић који је добро познавао Србију, говорио нам је да ће у новом склопу државе Војводина добити оно што буде умела себи да отме" [46].

Ипак Стајић никада није желео да постане део "политичког циркуса" [47] јер је то представљало потцењивање сопственог идентитета. Грађански мислилац, национално одговоран и идејно утемељен био је хоризнот од којег се југословенска политичка мисао удаљавала, а са њима су се губиле и котуре дела Васе Стајића. Повратак према њима је пожељан али није неизбежан. На потезу је избор.