ББНС лого

Васа Стајић - социјални хуманиста и национални педагог

др Милош Савин, историчар
др Саша Марковић

Autori_esej5

Заправо, било је супротно. Стајићева приврженост вредностима била је преко потребна карактеристика епохе да би она опстала у величини свог замаха. Њене темеље уздрмали су управо они који су омаловажавали Стајићево "интелектуално самотњаштво" и идеализам. Они су себи дали за право да формирају ставове чије мешетарење није нити додиривало мисао једне идеје, а да не пишемо о томе да проучавање идеје, њених исходишта, њених теоретичара, њене рефлескије у Европи и код других народа није било прихватљиво нити као намера. Такав редуционизам задовољавао је апетите грамзивих политиканата [4] и рушио темеље југословенског заједништва као Вавилонску кулу. Иако је била присутна и видљива, немоћ оваквог приступа није напуштана, штавише, зајдеништво јужнословенских нација претворило се у сврсиходан илузионизам којег је политичка елита, иако је имала спознају о његовом неостваривом карактеру, неговала као једном пронађени есхатолошки принцип. Подјенадка фантазмагорија, у оваквим околностима била је намера остварења интегралног југословенства у Краљевини Југославији као и идеологија "братства и јединства" након Другог светског рата, а недалеко од тог тока прилагодљивих представа у којем је Стајић често баласт кретала се и креће се и савремена друштвена идеја, бар она представљена кроз политичку елиту која се оглашава.