ББНС лого

Вредност Различитости

Мухарем Баздуљ

Www.kcns.org.rs_2017-09-25_09-17-13_mbazdulj4-207x300

Борхес је тврдио да је историја као таква -- стидљива. Хтео је да каже да готово нико од савременика и не примећује кад се пред његовим очима, како се то каже, догоди нешто епохално важно. Ниједан од римских историчара, Христових савременика, није ни приметио постојање човека који ће темељно одредити и непосредну будућност царевине и целу западну цивилизацију. Читав концепт "стидљивости историје" Борхесу је, међутим, пао на памет кад је читао неку историју старогрчке књижевности у којој је скоро успут наведен општепознат суд о важности Есхила унутар те књижевне традиције, односно где је цитирана информација из четвртог поглавља Аристотелове Поетике према којој је управо Есхил био први драматичар који је "на сцену извео другог глумца".

Оно што данас познајемо као театар, пре Есхила је био парарелигиозни ритуал у којем је по дефиницији учествовао само један глумац. Данашњим речником речено, једина позната форма позоришта била је монодрама. Увођењем другог глумца све се променило. Из тога није настало само позориште какво данас познајемо, од Софокла преко Шекспира и Молијера до Ибзена, Чехова, Бекета и Тома Стопарда, него и свест о важности дијалога, о немогућности доживљаја целине без узимања у обзир фундаменталне вредности различитости.

Међу филозофима који су понајбоље осветили важност концепта дијалога и саобразили га нашим временима, издваја се име Емануела Левинаса. Он је имао једну од оних судбина које на први поглед изгледају литерарније од сваке имагинације. Већ и у времену и месту његовог рођења крије се симболичка двојност. Родио се у граду Ковно, у Руском царству, 30. децембра 1905. године, по владајућем календару тамо и тада, који данас и овде називамо старим. Зато, у данашњим енциклопедијама стоји да се Левинас родио 12. јануара 1906. године у граду Каунасу, у данашњој Литванији.

Два рођендана човек некако и разуме, али два годишта су мало ређа ствар. Разлог је разлика између јулијанског и грегоријанског календара, иста она због којег и Божић за неке пада 25-тог децембра, а за неке 7. јануара. Било како било, Левинас је био јеврејског порекла, а са породицом се почетком Првог светског рата преселио у Харков, у данашњој Украјини. Тамо су провели четири године (од 1916. до 1920.), па су тамо били и за време Октобарске револуције и свих догађаја који су је пратили. 1920. године. Левинаси се враћају у Литванију и тамо Емануел две године похађа јеврејску гимназију пре него се пресели у Француску ради студија.

У Француској најпре студира на Универзитету у Стразбуру где је упознао Мориса Блашоа који ће му целога живота бити прави пријатељ. Нешто касније, одлази да студира у Фрајбург где ће му професор бити Едмунд Хусерл и где ће упознати Мартина Хајдегера. Обојица ће остварити важан утицај на њега, а и он ће да утиче на популаризацију њихових филозофија изван граница немачког језика.