ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Георгије Бранковић, патријарх и заборављени добротвор

Јованка Симић, новинар

Предуга је ниска наше неславне заборавности на коју смо "нанизали" многе угледне претке,а међу њима у самом врху је и Георгије Бранковић (1830-1907), патријарх српски и један од највећих добротвора које је српски народ имао.

"Српска повесница свакојако ће забележити крупним словима да смо живели у кобном добу, па нека уз то забележи светлим словима да смо томе добу били дорасли" - записао је патријарх Бранковић уочи своје смрти пре тачно 110 година.

За свог 77-годишњег овоземаљског живота, био је епископ темишварски од 1882.до 1890,а затим архиепископ карловачки и патријарх српски од 1890. до 1907. године.У његовом богатом животопису забележено је да је био и први тајни саветник аустроугарског цара Франца Јозефа Првог,... још >>

Српска штампа у Новом Саду - Хумористичко-сатирични листови и штампарије

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

"Штампа је огледало духовног живота и мерило висине образованости."
(Мелхиор Ердујхељи)

У демократском и парламентарном систему владавине, улога штампе у формирању независног јавног мнења, у стварању и формирању позитивне политике и једног изграђеног политичког правца у култури, просвети и привреди једне државе, не само да је врло велика, него је она најглавнији и одлучујући фактор. Публицисти дају правац јавном мнењу у политичким и националним питањима. Водећи политички листови Срба у Угарској били су Застава и Браник и њих су остали листови опонашали. Они нису имали премца у српској журналистици. Оба листа су се успешно борила за народну, школску и црквену аутоном... још >>

Библиотека Матице српске - Огањ српске књижевне мисли

Јованка Симић, новинар

Готово два века, прецизније 191 годину, Библиотека Матице српске предано чува огањ српске научне и књижевне мисли. Као најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба, настала је 1826. године у Пешти, оснивањем Матице српске, без изричите намере, као што је и природно да се књиге окупљају у књижевном друштву.

Оснивачи Матице српске, на челу са Јованом Хаџићем, записали су тада да им је циљ "распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају". Летопис Матице српске, покренут 1824. године, затим прва издања књига, поклон -- књиге које су пристигле из Русије, а доцније и легати виђенијих Срба, чиниле су језгро ... још >>