ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Библиотека Матице српске - Огањ српске књижевне мисли

Јованка Симић, новинар

Готово два века, прецизније 191 годину, Библиотека Матице српске предано чува огањ српске научне и књижевне мисли. Као најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба, настала је 1826. године у Пешти, оснивањем Матице српске, без изричите намере, као што је и природно да се књиге окупљају у књижевном друштву.

Оснивачи Матице српске, на челу са Јованом Хаџићем, записали су тада да им је циљ "распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају". Летопис Матице српске, покренут 1824. године, затим прва издања књига, поклон -- књиге које су пристигле из Русије, а доцније и легати виђенијих Срба, чиниле су језгро ... још >>

Српска штампа у Новом Саду - Зачеци српске штампе, Застава и Браник

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Мелхиор Ердујхељи је штампу сматрао "интелектуалним капиталом". У историји угарских Срба штампа је, по свом броју и значају, одиграла важну национално-политичку, друштвену, културно-просветну и књижевну мисију. Представљала је израз духовних струја које су се јављале у српском друштву. Кроз штампу можемо посматрати положај Срба и таласање њиховог политичког кретања. Један од родоначелника српског новинарства, Димитрије Фрушић, рекао је да је штампа била "прво, најлакше, најисходније средство за побудити к читању књига, размишљању и напретку у цивилизацији и литератури". Анализирајући значај штампе, Светислав Баница је наводио да "после школе, она је најзначајнији и најмоћнији фактор просвећивања и вођења масе".

Почетак српс... још >>

Покушај реформе и велика проневера у Матици Српској

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Матица српска је најстарија српска културно-научна институција, настала 1826. године, у време националног буђења, у некадашњем аустријском царству у којем Срби нису представљали бројну етничку скупину. Ова институција била је дуго времена матица културе целокупног српског народа, нека врста српског културног парламента, нарочито за време Милетића. Њена литерарна и издавачка делатност дала је замаха српској књижевности и била усмерена на неговање националне свести, просвећивање народа, његово практично оспособљавање за нове услове живота и борбу против мађаризације. Из задужбинских фондова Матица је школовала сиромашну српску децу на најугледнијим европским универзитетима. Тако су стварани први нараштаји Срба европских грађана с ментал... још >>