ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Арса Теодоровић, иконописац и портретиста

Јованка Симић, новинар

У светлу обележавања 170 година трајања Галерије Матице српске, често се ових дана помиње сликар Арса Теодоровић. Рођендан Галерије обележен је и изложбом 73 рестаурираних икона, делова импозантног иконостаса који је Теодоровић осликао за будимску катедралну цркву Свете Тројице, подигнуту између 1741. и 1751. године. Иконостас је, срећом, био расформиран и склоњен из цркве пре њеног рушења, 1949. Године.

Арсеније (Арса) Теодоровић (1767 - 1826) рођен је у Перлезу, у Банату. Почео је као помоћни учитељ, затим као ученик неколицине домаћих сликара-занатлија у Банату и Срему,а затим одлази у Беч и 1788. године уписује Академију. Тамо се упознаје са Доситејем Обрадовићем и другим младим "јозефинистима", и од тада почиње да актив... још >>

Долазак жељезнице у Војводину и њен утицај на развој Културе у Војводини

Предраг Ђурановић, дипл. инж

"Данас стиже у Нови Сад поверенство које ће имати да одреди да ли се наша нова железничка пруга до Суботице може предати промету.

Први влак, који редовно повезе путнике том пругом имаће великог историјског значаја у морално-културном развитку Новог Сада и околине му?" [1]

Тако је те давне 1883. године у листу Застава најављено отварање нове пруге која ће у даљем периоду у потпуности променити привредни развитак Новог Сада, али не треба заобићи и њен кључни утицај на културни развој Новог Сада.

Пруга је пуштена у саобраћај у четвртак 05. марта 1883. године, и иако је дан био хладан, одзив Новосађана је био масован и владала је општа еуфорија. Могло се рећи да су Нов... још >>

Бранко Радичевић, поета непролазне младости

Јованка Симић, новинар

Наредног лета, навршиће се 165 година од смрти највећег српског лиричара Бранка Радичевића и 135 година откако су његови посмртни остаци пренети из Беча на Стражилово, крај Сремских Карловаца. Смрт га је пресрела прерано, а на повратак из туђине у Карловце чекао је три деценије.

Рођен је у Славонском Броду 28. марта 1824. године, у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића. Пошто је свет угледао дан уочи светог Алексија, по њему је и добио име на крштењу, али је уочи објављивања своје прве књиге, име променио у Бранко. Његов отац био је чиновник који се бавио књижевношћу. Са немачког на српски језик превео је "Виљема тела".

Са оцем Тодором, мајком Ружом, братом Стеван... још >>