BBNS logo

Eseji

BBNS platforma predstavlja serijal eseja u okviru ciklusa "Znameniti novosađani". Upoznajte istaknute novosadske intelektualce koji su snažno uticali na izgradnju građanskog društva u Vojvodini tokom 19. i 20. veka. Nažalost, neki od njih su vremenom pali u zaborav i zato je naša obaveza da na ovim stranicama osvetlimo njihov lik i delo.

Za BBNS pišu: dr Miloš Savin (istoričar), dr Saša Marković, Srđan Graovac (istoričar), Ljiljana Dragosavljević Savin (istoričarka), Ognjen Karanović (istoričar), Milorad Vukašinović (publicista).

Vrednost Različitosti

Muharem Bazdulj

Borhes je tvrdio da je istorija kao takva -- stidljiva. Hteo je da kaže da gotovo niko od savremenika i ne primećuje kad se pred njegovim očima, kako se to kaže, dogodi nešto epohalno važno. Nijedan od rimskih istoričara, Hristovih savremenika, nije ni primetio postojanje čoveka koji će temeljno odrediti i neposrednu budućnost carevine i celu zapadnu civilizaciju. Čitav koncept "stidljivosti istorije" Borhesu je, međutim, pao na pamet kad je čitao neku istoriju starogrčke književnosti u kojoj je skoro usput naveden opštepoznat sud o važnosti Eshila unutar te književne tradicije, odnosno gde je citirana informacija iz četvrtog poglavlja Aristotelove Poetike prema kojoj je upravo Eshil bio prvi dramatičar koji je "na scenu izveo drugog ... još >>

Miloš Marić - Naučnik sa dve domovine

Jovanka Simić, novinar

Svega nekoliko godina proteklo je otkako se u našoj javnosti saznalo da je dr Miloš Marić, mlađi brat Mileve Marić Ajnštajn, pre više od 70 godina u Rusiji bio jedan od začetnika kloniranja, te da je u toj zemlji bio cenjeni histolog i univerzitetski profesor.

Zabeleženo je da je dr Marić 1924. godine učestvovao u balzamovanju tela sovjetskog revolucionarnog lidera Vladimira Iljiča Lenjina. Zbog njegovog naučnog doprinosa i današnja Rusija neguje uspomenu na dr Marića. Među Rusima je poznatiji i cenjeniji od svoje sestre Mileve. U ruskom gradu Saratovu, gde počiva, i danas postoji spomen-soba posvećena našem umnom sunarodniku.

Miloš je bio najmlađe dete u porodici Marić. Dobio je očevo ime kako bi se, po starom s... još >>

Georgije Branković, patrijarh i zaboravljeni dobrotvor

Jovanka Simić, novinar

Preduga je niska naše neslavne zaboravnosti na koju smo "nanizali" mnoge ugledne pretke,a među njima u samom vrhu je i Georgije Branković (1830-1907), patrijarh srpski i jedan od najvećih dobrotvora koje je srpski narod imao.

"Srpska povesnica svakojako će zabeležiti krupnim slovima da smo živeli u kobnom dobu, pa neka uz to zabeleži svetlim slovima da smo tome dobu bili dorasli" - zapisao je patrijarh Branković uoči svoje smrti pre tačno 110 godina.

Za svog 77-godišnjeg ovozemaljskog života, bio je episkop temišvarski od 1882.do 1890,a zatim arhiepiskop karlovački i patrijarh srpski od 1890. do 1907. godine.U njegovom bogatom životopisu zabeleženo je da je bio i prvi tajni savetnik austrougarskog cara Franca Jozefa Pr... još >>