ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Вредност Различитости

Мухарем Баздуљ

Борхес је тврдио да је историја као таква -- стидљива. Хтео је да каже да готово нико од савременика и не примећује кад се пред његовим очима, како се то каже, догоди нешто епохално важно. Ниједан од римских историчара, Христових савременика, није ни приметио постојање човека који ће темељно одредити и непосредну будућност царевине и целу западну цивилизацију. Читав концепт "стидљивости историје" Борхесу је, међутим, пао на памет кад је читао неку историју старогрчке књижевности у којој је скоро успут наведен општепознат суд о важности Есхила унутар те књижевне традиције, односно где је цитирана информација из четвртог поглавља Аристотелове Поетике према којој је управо Есхил био први драматичар који је "на сцену извео другог глумца".... још >>

Милош Марић - Научник са две домовине

Јованка Симић, новинар

Свега неколико година протекло је откако се у нашој јавности сазнало да је др Милош Марић, млађи брат Милеве Марић Ајнштајн, пре више од 70 година у Русији био један од зачетника клонирања, те да је у тој земљи био цењени хистолог и универзитетски професор.

Забележено је да је др Марић 1924. године учествовао у балзамовању тела совјетског револуционарног лидера Владимира Иљича Лењина. Због његовог научног доприноса и данашња Русија негује успомену на др Марића. Међу Русима је познатији и цењенији од своје сестре Милеве. У руском граду Саратову, где почива, и данас постоји спомен-соба посвећена нашем умном сународнику.

Милош је био најмлађе дете у породици Марић. Добио је очево име како би се, по старом српском об... још >>

Георгије Бранковић, патријарх и заборављени добротвор

Јованка Симић, новинар

Предуга је ниска наше неславне заборавности на коју смо "нанизали" многе угледне претке,а међу њима у самом врху је и Георгије Бранковић (1830-1907), патријарх српски и један од највећих добротвора које је српски народ имао.

"Српска повесница свакојако ће забележити крупним словима да смо живели у кобном добу, па нека уз то забележи светлим словима да смо томе добу били дорасли" - записао је патријарх Бранковић уочи своје смрти пре тачно 110 година.

За свог 77-годишњег овоземаљског живота, био је епископ темишварски од 1882.до 1890,а затим архиепископ карловачки и патријарх српски од 1890. до 1907. године.У његовом богатом животопису забележено је да је био и први тајни саветник аустроугарског цара Франца Јозефа Првог,... још >>