ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Новосадски дом Милеве Марић - Ајнштајн

Јованка Симић, новинар

Титула Европске престонице културе којом се у својој богатој културној историји, Нови Сад "окитио" прошлог октобра, допринеће и обнови куће породице Марић на броју 20 у Кисачкој улици. У тој кући, почетком 20. века, у неколико наврата боравио је научно -- брачни пар Милева Марић и Алберт Ајнштајн.

Обнова ове куће, као и њено претварање у музеј, најављивано је више пута током минулих деценија , али се увек наилазило на две, наизглед, несавладиве препреке: станарско право имају две породице, које и сада ту живе, а за претварање куће у музеј била је потребна сагласност Милевиних и Албертових потомака који су расути по свету.

Ова, друга, препрека уклоњена је 2007. године када је физичар Бернард Цезар Ајнштајн (78), н... још >>

Велика народна скупштина и присаједињење Војводине (Баната, Бачке и Барање) Краљевини Србији 25. 11. 1918.

др Саша Марковић, историчар

Историографски је забележено да су у јесен 1918. године политичка збивања у Војводини добила обележје покрета за национално ослобођење и отцепљење Јужних Словена од Угарске. С обзиром на бројност и национални потенцијал интелигенције, Срби су предводили ову борбу. Политичка ситуација била је неизвесна упркос одлучној војној победи савезника. Предстојала је врло сложена дипломатска игра и српска унутар страначка борба Припреме за доношење политички утемељене одлуке о начину уласка Војводине у састав нове југословенске државе обављене су у Новосадском одбору 17. новембра 1918. године. Тријумф националних идеја остварен је на "Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи" одржаној 25. новембра 1... још >>

Сутон либерализма и његова рефлексија на културни живот Новог Сада

др Милош Савин, историчар

"Хоћу да останем при чињеници. Одавно сам одлучио да не разумем. Кад хоћу ма шта да разумем, јa одмах изневерим чињеницу, а ја сам одлучио да останем при чињеници."

Ф. М. Достојевски

Срби у Угарској су одувек себе сматрали за посебан народ у политичком и етничком смислу, коме припада посебан политички положај у држави. Свест о томе они су најбоље манифестовали у сталној тежњи за посебном територијом. Због својих, пре свега, војничких заслуга које је чинили држави Аустрији и владајућој династији Хабзбург, Срби су добили привилегован положај у држави. На сабору у Темишвару, 1790. године, тражили су посебну територију као административну целину ... још >>