ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Димитрије Аврамовић - романтичар из Шајкаша

Јованка Симић, новинар

Упркос чињеници да је поживео свега 40 лета, Димитрије Аврамовић (Шајкаш, 1815 - Нови Сад, 1855), снажно је утицао на развој српске културе и уметности 19.века. Био је веома угледан и цењен уметник, свестрано образована личност -- сликар, писац, преводилац и први српски карикатуриста.

Историја уметности памти Аврамовића као зачетника романтизма у српској ликовној уметности и као једног од најбитнијих представника назаренског стила у црквеном сликарству.

Детињство и младост провео је у Новом Саду где је као ђак ниже гимназије током две године (1827. и 1828) учио цртање у школи Атанасија Николића. Мада је његов таленат био више него очигледан, отац га је дао на трговину коју је убрзо напустио и почео да учи сликарски... још >>

Српска читаоница - Градска библиотека у Новом Саду

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Прве српске читаонице (читалишта) Јављају се крајем XIX века. Са краћим прекидима оне ће деловати и у првим деценијама ХХ века. Историјски услови којима се оснивају ове значајне друштвене институције, одређени се политичким економским и друштвеним односима, које је у великој мери карактерисала борба за очување српког језика и имена. Читаонице, као облик друштвених институција, Срби су преузели од европских народа, код којих су оне познате већ половином XVIII века.

У једном релативно кратком периоду отварају се читаонице у Иригу (1841/42), Вршцу (1842), Кикинди (1845), Сомбору (1845) и Новом Саду (1845). Оснивачи читаоница били су добровољна удружења грађана, интелигенција, трговци, занатлије, свештеници, земљорадници, војниц... још >>

Српска православна велика гимназија

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

"Ту су Срби почели живети новим културним животом и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ. "

Јован Скерлић

Српски елеменат у Угарској, бесправан, са свих страна угрожен и искориштаван, раштркан на најистуренијим положајима, борио се за голи живот, тражио и налазио боље и сигурније облике борбе који ћe му обезбедити национални опстанак. Борба за црквену аутономију и привилегије испунила је странице српске историје, али ништа лакши није био ни културни успон овог народа. Економски оснажено српско грађанство, у тежњи за просперитетом и стицањем материјалних добара, осетило је да се без солидног световног образовања и знања не... још >>