ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Дан Града Новог Сада

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Чувени социолог Анри Лефевр је сматрао да је град уствари књига. Допуњујући његово мишљење Пол Бланкар је оценио да град представља "пројекцију конкретног друштва". По Бланкару град као изграђени простор уједно представља и "начин бивствовања, заједничког живота и мишљења." Град представља културно јединство "просторне фигуре", "социјалне структуре" и "менталне форме" детерминисане истим временом и простором. "Корен речи град у словенским језицима повезан је са глаголом градити, што указује да је реч о нечему што се не само непрестано гради, већ, пре свега, непрестано мења. Најважнија карактеристика града управо јесте његова променљивост, наравно не само променљивост изгледа већ и односа, хијерархије, система вредности... Град је покр... још >>

Новосадски дом Милеве Марић - Ајнштајн

Јованка Симић, новинар

Титула Европске престонице културе којом се у својој богатој културној историји, Нови Сад "окитио" прошлог октобра, допринеће и обнови куће породице Марић на броју 20 у Кисачкој улици. У тој кући, почетком 20. века, у неколико наврата боравио је научно -- брачни пар Милева Марић и Алберт Ајнштајн.

Обнова ове куће, као и њено претварање у музеј, најављивано је више пута током минулих деценија , али се увек наилазило на две, наизглед, несавладиве препреке: станарско право имају две породице, које и сада ту живе, а за претварање куће у музеј била је потребна сагласност Милевиних и Албертових потомака који су расути по свету.

Ова, друга, препрека уклоњена је 2007. године када је физичар Бернард Цезар Ајнштајн (78), н... још >>

Велика народна скупштина и присаједињење Војводине (Баната, Бачке и Барање) Краљевини Србији 25. 11. 1918.

др Саша Марковић, историчар

Историографски је забележено да су у јесен 1918. године политичка збивања у Војводини добила обележје покрета за национално ослобођење и отцепљење Јужних Словена од Угарске. С обзиром на бројност и национални потенцијал интелигенције, Срби су предводили ову борбу. Политичка ситуација била је неизвесна упркос одлучној војној победи савезника. Предстојала је врло сложена дипломатска игра и српска унутар страначка борба Припреме за доношење политички утемељене одлуке о начину уласка Војводине у састав нове југословенске државе обављене су у Новосадском одбору 17. новембра 1918. године. Тријумф националних идеја остварен је на "Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи" одржаној 25. новембра 1... још >>