ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Култне музичке емисије Радио Новог Сада - као део културолошке баштине

Дејан Јовичић, Социолог и новинар РТВ НС

"Овде радио Нови Сад, на таласној дужини 212,4 метра" - прве су речи које су емитоване тачно у подне, 29. новембра 1949 године из куће коју данас познајемо као јавни медијски сервис-РТВ. Од тог дана, до данас - Радио Нови Сад се налази у истој згради некадашњег хотела Лојд и предратном здању удружења Новосадске трговачке омладине. Радио апарате у то време, средином прошлог века, имала су само понека домаћинства. Према причама старијих, читаве породице су одлазиле на слушање програма код пријатеља или комшија, који су поседовали тадашње "чудо од технике" - "кутију у којој живе мали људи". Чин слушања био је свечан. Људи су углавном гледали у апарат, а свакодневни послови су одлагани или прекидани због озбиљног приступа самом догађају.<... још >>

Никола Тесла и Нови Сад - Два духовна врха српског народа

Јованка Симић, новинар

Научни геније Никола Тесла (1856-1943) никада није посетио Нови Сад, али је од ране младости био упућен на овај град преко Матице српске и песника Јована Јовановића Змаја. Пре 80 година Нови Сад је био прва и једина српска варош која је Теслу, за његовог живота, прогласила својим почасним грађанином.

Почетак "специјалних веза" Тесле и Новосађана датира из 1876. године када је он као студент Политехничке школе у Грацу упутио Матици српској молбу за стипендију. Одбијен је како тада, тако и после две године (1878).

Када је доцније Тесла стекао глас научника светског формата, многи су Матици пребацивали грех што већ тада није препознала генијалност у младићу из Смиљана.

Да су оптужбе на рачун Матице не... још >>

Милан Коњовић - Највећи сликар равнице

Јованка Симић, новинар

Навршило се ових дана 23 лета откако се у вечност преселио Милан Коњовић, "највећи сликар равнице", како га је својевремено назвао академик Радомир Рељић. Коњовић, уметник особеног стила, страсног колорита и темперамента, припада врху српске ликовне уметности.

За Маестром, што је било друго име Коњовића, остао је опус од 6.000 слика, галерија с његовим именом у Сомбору, неколико сјајних монографија и књига чији су аутори, међу осталима ,књижевни и ликовни критичар Др Драшко Ређеп и писац Мирослав Јосић Вишњић.

- Када сам чуо да је обукао хаљину вечног сна, 21.октобра 1993. године послао сам телеграм Галерији: "Тужан сам да тужнији не могу бити данас.Поводом смрти Маестра кога сам волео као оца,изражавам дубоко... још >>