ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Сутон либерализма и његова рефлексија на културни живот Новог Сада

др Милош Савин, историчар

"Хоћу да останем при чињеници. Одавно сам одлучио да не разумем. Кад хоћу ма шта да разумем, јa одмах изневерим чињеницу, а ја сам одлучио да останем при чињеници."

Ф. М. Достојевски

Срби у Угарској су одувек себе сматрали за посебан народ у политичком и етничком смислу, коме припада посебан политички положај у држави. Свест о томе они су најбоље манифестовали у сталној тежњи за посебном територијом. Због својих, пре свега, војничких заслуга које је чинили држави Аустрији и владајућој династији Хабзбург, Срби су добили привилегован положај у држави. На сабору у Темишвару, 1790. године, тражили су посебну територију као административну целину ... још >>

Култне музичке емисије Радио Новог Сада - као део културолошке баштине

Дејан Јовичић, Социолог и новинар РТВ НС

"Овде радио Нови Сад, на таласној дужини 212,4 метра" - прве су речи које су емитоване тачно у подне, 29. новембра 1949 године из куће коју данас познајемо као јавни медијски сервис-РТВ. Од тог дана, до данас - Радио Нови Сад се налази у истој згради некадашњег хотела Лојд и предратном здању удружења Новосадске трговачке омладине. Радио апарате у то време, средином прошлог века, имала су само понека домаћинства. Према причама старијих, читаве породице су одлазиле на слушање програма код пријатеља или комшија, који су поседовали тадашње "чудо од технике" - "кутију у којој живе мали људи". Чин слушања био је свечан. Људи су углавном гледали у апарат, а свакодневни послови су одлагани или прекидани због озбиљног приступа самом догађају.<... још >>

Никола Тесла и Нови Сад - Два духовна врха српског народа

Јованка Симић, новинар

Научни геније Никола Тесла (1856-1943) никада није посетио Нови Сад, али је од ране младости био упућен на овај град преко Матице српске и песника Јована Јовановића Змаја. Пре 80 година Нови Сад је био прва и једина српска варош која је Теслу, за његовог живота, прогласила својим почасним грађанином.

Почетак "специјалних веза" Тесле и Новосађана датира из 1876. године када је он као студент Политехничке школе у Грацу упутио Матици српској молбу за стипендију. Одбијен је како тада, тако и после две године (1878).

Када је доцније Тесла стекао глас научника светског формата, многи су Матици пребацивали грех што већ тада није препознала генијалност у младићу из Смиљана.

Да су оптужбе на рачун Матице не... још >>