ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Милан Коњовић - Највећи сликар равнице

Јованка Симић, новинар

Навршило се ових дана 23 лета откако се у вечност преселио Милан Коњовић, "највећи сликар равнице", како га је својевремено назвао академик Радомир Рељић. Коњовић, уметник особеног стила, страсног колорита и темперамента, припада врху српске ликовне уметности.

За Маестром, што је било друго име Коњовића, остао је опус од 6.000 слика, галерија с његовим именом у Сомбору, неколико сјајних монографија и књига чији су аутори, међу осталима ,књижевни и ликовни критичар Др Драшко Ређеп и писац Мирослав Јосић Вишњић.

- Када сам чуо да је обукао хаљину вечног сна, 21.октобра 1993. године послао сам телеграм Галерији: "Тужан сам да тужнији не могу бити данас.Поводом смрти Маестра кога сам волео као оца,изражавам дубоко... још >>

др Војислав Суботић - Утемељивач српске хирургије

Јованка Симић, новинар

ЧУДЕСНА је биографија др Војислава Суботића (1859 -- 1923) родом Новосађанина и водећег хирурга у Србији крајем 19. и почетком 20. века.

Поживео је 64 године, ишколовао се у Бечу и Паризу, конструисао шину за имобилизацију поломљене бутне кости и унео новине у "подвезивању" крвног суда. Био је један од оснивача Медицинског факултета у Београду и шеф хируршког одељења Опште државне болнице у Београду. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

Његово име је у огромној мери повезано је са оснивањем и афирмацијом оперативне медицине у Србији те га с правом називају оцем практичне хирургије у Србији. Уз све наведено, био је и лекар - добровољац у неколико ратова,почевши од Срп... још >>

Српски учитељ у Угарској 1778-1918.

др Саша Марковић

Хабзбуршка монархија је временом, захваљујући одговорној и примереној времену државној политици попримала обличје модерне државе епохе просветитељства. Владари попут Марије Терезије, а потом и њени синови Јосиф и Леополд у периоду од 1740. до 1792. утицали су на свестран друштвени развој државе, а што се огледало и кроз квалитетнији живот поданика. "Сва три владара су се трудила да оснаже и учине ефикаснијом државу и да подигну степен цивилизацијске развијености и животног стандарда становништва". Прокламовани меркантилизам, у аустријској верзији камерлизам, инсистирао је на стварању државног апарата чија је улога требала да буде одлучујућа у креирању оданих поданика. Држави је био потребан поданик који је могао да разуме све комп... још >>