ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Српска читаоница - Градска библиотека у Новом Саду

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Прве српске читаонице (читалишта) Јављају се крајем XIX века. Са краћим прекидима оне ће деловати и у првим деценијама ХХ века. Историјски услови којима се оснивају ове значајне друштвене институције, одређени се политичким економским и друштвеним односима, које је у великој мери карактерисала борба за очување српког језика и имена. Читаонице, као облик друштвених институција, Срби су преузели од европских народа, код којих су оне познате већ половином XVIII века.

У једном релативно кратком периоду отварају се читаонице у Иригу (1841/42), Вршцу (1842), Кикинди (1845), Сомбору (1845) и Новом Саду (1845). Оснивачи читаоница били су добровољна удружења грађана, интелигенција, трговци, занатлије, свештеници, земљорадници, војниц... још >>

Српска православна велика гимназија

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

"Ту су Срби почели живети новим културним животом и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ. "

Јован Скерлић

Српски елеменат у Угарској, бесправан, са свих страна угрожен и искориштаван, раштркан на најистуренијим положајима, борио се за голи живот, тражио и налазио боље и сигурније облике борбе који ћe му обезбедити национални опстанак. Борба за црквену аутономију и привилегије испунила је странице српске историје, али ништа лакши није био ни културни успон овог народа. Економски оснажено српско грађанство, у тежњи за просперитетом и стицањем материјалних добара, осетило је да се без солидног световног образовања и знања не... још >>

Дан Града Новог Сада

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Чувени социолог Анри Лефевр је сматрао да је град уствари књига. Допуњујући његово мишљење Пол Бланкар је оценио да град представља "пројекцију конкретног друштва". По Бланкару град као изграђени простор уједно представља и "начин бивствовања, заједничког живота и мишљења." Град представља културно јединство "просторне фигуре", "социјалне структуре" и "менталне форме" детерминисане истим временом и простором. "Корен речи град у словенским језицима повезан је са глаголом градити, што указује да је реч о нечему што се не само непрестано гради, већ, пре свега, непрестано мења. Најважнија карактеристика града управо јесте његова променљивост, наравно не само променљивост изгледа већ и односа, хијерархије, система вредности... Град је покр... још >>