Претражи:
ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.
За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).
Јованка Симић, новинар
Предуга је ниска наше неславне заборавности на коју смо "нанизали" многе угледне претке,а међу њима у самом врху је и Георгије Бранковић (1830-1907), патријарх српски и један од највећих добротвора које је српски народ имао.
"Српска повесница свакојако ће забележити крупним словима да смо живели у кобном добу, па нека уз то забележи светлим словима да смо томе добу били дорасли" - записао је патријарх Бранковић уочи своје смрти пре тачно 110 година.
За свог 77-годишњег овоземаљског живота, био је епископ темишварски од 1882.до 1890,а затим архиепископ карловачки и патријарх српски од 1890. до 1907. године.У његовом богатом животопису забележено је да је био и први тајни саветник аустроугарског цара Франца Јозефа Првог,... још >>
Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка
"Штампа је огледало духовног живота и мерило висине образованости."
(Мелхиор Ердујхељи)
У демократском и парламентарном систему владавине, улога штампе у формирању независног јавног мнења, у стварању и формирању позитивне политике и једног изграђеног политичког правца у култури, просвети и привреди једне државе, не само да је врло велика, него је она најглавнији и одлучујући фактор. Публицисти дају правац јавном мнењу у политичким и националним питањима. Водећи политички листови Срба у Угарској били су Застава и Браник и њих су остали листови опонашали. Они нису имали премца у српској журналистици. Оба листа су се успешно борила за народну, школску и црквену аутоном... још >>
Јованка Симић, новинар
Готово два века, прецизније 191 годину, Библиотека Матице српске предано чува огањ српске научне и књижевне мисли. Као најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба, настала је 1826. године у Пешти, оснивањем Матице српске, без изричите намере, као што је и природно да се књиге окупљају у књижевном друштву.
Оснивачи Матице српске, на челу са Јованом Хаџићем, записали су тада да им је циљ "распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају". Летопис Матице српске, покренут 1824. године, затим прва издања књига, поклон -- књиге које су пристигле из Русије, а доцније и легати виђенијих Срба, чиниле су језгро ... још >>
