ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Српска православна велика гимназија

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

"Ту су Срби почели живети новим културним животом и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ. "

Јован Скерлић

Српски елеменат у Угарској, бесправан, са свих страна угрожен и искориштаван, раштркан на најистуренијим положајима, борио се за голи живот, тражио и налазио боље и сигурније облике борбе који ћe му обезбедити национални опстанак. Борба за црквену аутономију и привилегије испунила је странице српске историје, али ништа лакши није био ни културни успон овог народа. Економски оснажено српско грађанство, у тежњи за просперитетом и стицањем материјалних добара, осетило је да се без солидног световног образовања и знања не... још >>

Дан Града Новог Сада

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Чувени социолог Анри Лефевр је сматрао да је град уствари књига. Допуњујући његово мишљење Пол Бланкар је оценио да град представља "пројекцију конкретног друштва". По Бланкару град као изграђени простор уједно представља и "начин бивствовања, заједничког живота и мишљења." Град представља културно јединство "просторне фигуре", "социјалне структуре" и "менталне форме" детерминисане истим временом и простором. "Корен речи град у словенским језицима повезан је са глаголом градити, што указује да је реч о нечему што се не само непрестано гради, већ, пре свега, непрестано мења. Најважнија карактеристика града управо јесте његова променљивост, наравно не само променљивост изгледа већ и односа, хијерархије, система вредности... Град је покр... још >>

Новосадски дом Милеве Марић - Ајнштајн

Јованка Симић, новинар

Титула Европске престонице културе којом се у својој богатој културној историји, Нови Сад "окитио" прошлог октобра, допринеће и обнови куће породице Марић на броју 20 у Кисачкој улици. У тој кући, почетком 20. века, у неколико наврата боравио је научно -- брачни пар Милева Марић и Алберт Ајнштајн.

Обнова ове куће, као и њено претварање у музеј, најављивано је више пута током минулих деценија , али се увек наилазило на две, наизглед, несавладиве препреке: станарско право имају две породице, које и сада ту живе, а за претварање куће у музеј била је потребна сагласност Милевиних и Албертових потомака који су расути по свету.

Ова, друга, препрека уклоњена је 2007. године када је физичар Бернард Цезар Ајнштајн (78), н... још >>