ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Адамовићи, исписници грађанског
Новог Сада - Портрети Шандора и Саше Адамовића

Огњен Карановић, историчар

У данима када грађани Новог Сада са нестрпљењем и великом, али оправданом надом очекују чувени избор за ласкаву титулу "европске престонице културе" у којој бисмо могли да уживамо 2021. године, није на одмет да се присетимо и времена када је наш Град истински представљао својеврсну метрополу јужнопанонског басена, а свакако и престоницу лепоте књижевног израза, достигнућа науке, уметности, политике и уопште културе. Развитак Новог Сада из Рацке вароши, односно шанца Петроварадинске тврђаве, у престоницу грађанске културе и начина живота, отпочео је већ са добијањем статуса Слободног краљевског града 1748. године. Наредних деценија, економски оснажан слој новосадског "гражданства" омогућио је да Град преузме примат духовно-културолошко... још >>

Васа Стајић - социјални хуманиста и национални педагог

др Милош Савин, историчар
др Саша Марковић

Биографски осврт

Животни пут Васе Стајића увелико одређује карактер његове личности. Скромност, истрајност, посвећеност, занесењаштво у боље сутра, рањива правдољубивост, хумана социјалност и поверење у моралност народа само су понеке од препознатих особина код Васе Стајића током његовог живота [1]. Рођен је 10. фебруара 1878. у Мокрину, а преминуо је на исти дан 1947. у Новом Саду. Његова породица је била скромног материјалног статуса, али је одатле Стајић усвојио и доживотно спроводио идеју о поштењу. Након завршетка основне школе у Мокрину, гимназију је похађао, прву годину у Кикинду, а потом у Сремским Карловцима. Већ тада се није мирио са опортуним ставови... још >>

Јован Хаџић - живот и прикљученија

Срђан Граовац, историчар
Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Биографија Јована Хаџића неодољиво подсећа на историјске процесе резурекције модерне српске државе и ризорђемента српског национа у земљама северно од Саве и Дунава. Живот овог угледног интелектуалца, правника, књижевника оснивача и првог председника Матице српске и једног од твораца наслеђа које је Нови Сад препоручило статусу "престонице српске културе", односно Српске Атине, у културолошким, научним и историографским круговима, као и у широј јавности, највише је остао упамћен по оштром опонирању реформи српског језика које је предводио Вук Стефановић Караџић. На тај начин нанесена је велика неправда према сећању на Јована Хаџића, једног од вoдећих књижевника XIX века, кореспондентног члана Друштва српске словесности, дописног члана... још >>