ББНС лого

Есеји

ББНС платформа представља серијал есеја у оквиру циклуса "Знаменити новосађани". Упознајте истакнуте новосадске интелектуалце који су снажно утицали на изградњу грађанског друштва у Војводини током 19. и 20. века. Нажалост, неки од њих су временом пали у заборав и зато је наша обавеза да на овим страницама осветлимо њихов лик и дело.

За ББНС пишу: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, Срђан Граовац (историчар), Љиљана Драгосављевић Савин (историчарка), Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).

Српски учитељ у Угарској 1778-1918.

др Саша Марковић

Хабзбуршка монархија је временом, захваљујући одговорној и примереној времену државној политици попримала обличје модерне државе епохе просветитељства. Владари попут Марије Терезије, а потом и њени синови Јосиф и Леополд у периоду од 1740. до 1792. утицали су на свестран друштвени развој државе, а што се огледало и кроз квалитетнији живот поданика. "Сва три владара су се трудила да оснаже и учине ефикаснијом државу и да подигну степен цивилизацијске развијености и животног стандарда становништва". Прокламовани меркантилизам, у аустријској верзији камерлизам, инсистирао је на стварању државног апарата чија је улога требала да буде одлучујућа у креирању оданих поданика. Држави је био потребан поданик који је могао да разуме све комп... још >>

Нови Сад - Од оснивања до почетка Првог Светског Рата

Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

Нови Сад је неоспоран центар Војводине и извесно време је био српски културни центар уопште. Рекло би се да није било никаквог паметног разлога да овај град никне баш ту на двострукој окуци Велике реке, где је у најкритичнијим најездама бесног Дунава чак и дно једног чамца било најсувље место за чување градског "штатута". Испоставило се и муњевитом експанзијом доказало да се боље место није могло одабрати.

Археолошка ископавања и историјска испитивања дала су много доказа да су на територији данашњег Новог Сада постојале насеобине још од античког времена. Прва личност која се везује за територију данашњег новосадског атара је угарски спахија Тере, о коме има веродостојних историјских података. Међутим, развој Новог Сада, са ... још >>

Адамовићи, исписници грађанског
Новог Сада - Портрети Шандора и Саше Адамовића

Огњен Карановић, историчар

У данима када грађани Новог Сада са нестрпљењем и великом, али оправданом надом очекују чувени избор за ласкаву титулу "европске престонице културе" у којој бисмо могли да уживамо 2021. године, није на одмет да се присетимо и времена када је наш Град истински представљао својеврсну метрополу јужнопанонског басена, а свакако и престоницу лепоте књижевног израза, достигнућа науке, уметности, политике и уопште културе. Развитак Новог Сада из Рацке вароши, односно шанца Петроварадинске тврђаве, у престоницу грађанске културе и начина живота, отпочео је већ са добијањем статуса Слободног краљевског града 1748. године. Наредних деценија, економски оснажан слој новосадског "гражданства" омогућио је да Град преузме примат духовно-културолошко... још >>